Kako kompostirati uz pomoć glista?
[vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Eko-kutija predstavlja način recikliranja kućnog organskog otpada pomoću glista i mikroorganizama. U ovu svrhu se najčešće koristi obična crvena glista iz stajnjaka (Eisenia fetida), koju možemo kupiti u svakoj ribolovačkoj prodavnici, ili iskopati oko bilo koje štale.
Pored toga što se oslobađamo nepotrebnih ostataka na sasvim prirodan i ekološki način, dobijamo i odličan visokohranljivi glistenjak, koji se može koristiti za sadnju i prihranjivanje cveća, povrća, voća, bašte i tome slično, a dobijamo i stalan izvor glista (za pecanje, za ishranu drugih životinja i slično). Ovo je vrlo jeftin način reciklaže, budući da ne zahteva velika početna ulaganja, kao ni ulaganja u održavanje sistema, jer taj višak bi ionako završio kao otpad na deponiji.
Postoje razni oblici i varijante eko-kutija. Oni moderniji se lako mogu kupiti putem interneta ili naručiti iz inostranstva, budući da u našoj zemlji još uvek nije razvijena ova vrsta kompostiranja. Međutim, ovo su relativno skupe stvarčice, a ponekad i neodgovarajuće za naše uslove, tako da je jeftinije pravljenje sopstvene kutije, prema svojim mogućnostima, raspoloživom materijalu, potrebama i količinama otpada. Ovakve kutije se vrlo lako i brzo prave od različitih materijala. Tako se može napraviti kutiju od plastike, drveta, metala, pa čak i od platna. Ali, za kakvu god se odlučili, treba uvek imati na umu obezbeđivanje optimalnih uslova.
Koji su optimalni uslovi za održavanje eko-kutije?
Kako bismo uspešno formirali i održavali eko-kutiju, potrebno je obratiti pažnju na 4 parametra: temperatura, vlažnost, pH vrednost podloge i zasićenost kiseonikom. Takođe, glistama smeta amonijak i svetlost. Od svetlosti beže skrivajući se u podlogu.
Temperatura
Temperatura utiče na metabolizam glista, kao i na način njihove distribucije i aktivnosti. Optimalna temperatura je 19 – 20° C. Naime, pri ovoj temperaturi je najbrže razmnožavanje. Glistama najviše odgovara konstantna vrednost temperature kao što je u podrumima ili ostavama ispod sudopere. Ako ne postoji mogućnost držanja glista na takvim mestima, treba se potruditi i naći im mesto koje neće biti previše hladno ili previše toplo.
Vlažnost
Optimalna vlažnost je 65% – 80%. Vlažnost je moguće odrediti specijalnim uređajima – vlagomerima koji vrlo tačno i vrlo brzo odrede procenat vlažnosti ili jednostavnim praktičnim metodom: u šaku se uzme rukohvat zemlje, pri tome vodeći računa da se ne zahvate i gliste, zemlja se stisne i ako iz tako isceđene zemlje izađe par kapi vode, to je pokazatelj optimalne vlažnosti. Ukoliko je zemlja suva, mora se navlažiti. Ovo se vrlo lako može odraditi prskalicama za cveće. Ako je, pak zemlja prevlažna, treba dodati neki suvi materijal kao što je papir, karton, suvo lišće, slama ili slično, kako bi upio višak vlage.
pH vrednost podloge
Gliste su relativno tolerantne na pH. Optimalna pH vrednost je oko 5.5 – 6.0, mada bez problema mogu živeti i u uslovima kiselije (do 4.5) ili alkalnije (do 7.4) sredine. pH vrednost može se odrediti digitalnim pehametrima sa sondom, lakmus (pH) papirima. Ako je sredina kiselija od optimalne, dodavanjem izmrvljene obične školske krede ili samlevene ljuske jajeta povećaće se pH vrednost. Ako je, s druge strane, sredina alkalnija od optimalne, dodaje se CaSO4 (kalcijum-sulfat). Kalcijum-sulfata ima u mineralnom obliku kao anhidrit, a takođe se nalazi i u gipsu.
Zasićenost kiseonikom
Budući da nemaju posebne organe za disanje, gliste uzimaju kiseonik i odaju ugljen-dioksid celom površinom tela, preko kože, difuzijom. Gliste su veoma osetljive na nedostatak kiseonika i na njega reaguju smanjenom aktivnošću, prestankom hranjenja, a ako je kiseonik potpuno odsutan – uginu. Gliste beže iz podloge koja je prezasićena vodom. Ukoliko se poštuje optimalna vrednost vlage, neće biti problema sa zasićenosti kiseonikom. Da ne bi došlo do stvaranja anaerobne sredine, eko-kutija treba da ima perforirano dno kako bi se omogućilo oticanje viška tečnosti.
Kako pravilno postaviti eko-kutiju?
Pre početka pravljenja kutije, treba isplanirati njenu veličinu na osnovu nedeljne proizvodnje kuhinjskog otpada. Glistama treba oko 1.000 -1.200 cm2 prostora za svakih 500 grama organskog otpada nedeljno. Prema ovim normativima, dolazi se do zaključka da pri proizvodnji oko 1.5 kg organskog otpada nedeljno, što odgovara standardnoj dvočlanoj porodici, površina kutije treba da bude oko 3.000 – 3.600 cm2, dok je za četvoročlanu porodicu proizvodnja organskog otpada 3.5 kg nedeljno, i tada je potrebno oko 8.000 cm2površine.
Kutiju treba postaviti na senovito mesto, gde se može obezbediti relativno konstantna temperatura, odnosno bez prevelikih oscilacija u temperaturi. Na dno kutije postavlja se prostirka koja je početna hrana i supstrat za gliste. Za prostirku se mogu koristiti iscepane novine, papiri, kartoni, suvo lišće, usitnjena slama, piljevina, pa čak i zgoreli stajnjak. Pri upotrebi eko-kutija u stanu, najbolje se pokazalo dodavanje usitnjenih vlažnih novina preko kojih se dodaje sloj zemlje debljine 2 – 3 cm. Uvek je bolje kombinovati više vrsta materijala za prostirku, kako biste omogućili glistama što veći izbor hraniva.
Način hranjenja glista
Glistama se mogu u suštini dodavati svi otpaci biljnog porekla. Treba samo biti obazriv sa citrusnim voćem, koje ne treba dodavati u većim količinama u odnosu na ostali otpad, budući da smanjuje pH vrednost supstrata. Tako, na primer, ne bi trebalo u količini od 0.5 kg otpada biti više od jednog komada citrusnog voća (pomorandže, mandarine, limuna, grejpfruta…). Što se tiče otpadaka životinjskog porekla -ne smeju se dodavati! Dakle, u eko-kutiji se nikako ne sme naći meso, kosti, životinjska mast, mleko i mlečni proizvodi. Otpaci životinjskog porekla su između ostalog bogati proteinima, što dovodi do zakišeljavanja podloge, pa gliste vrlo često uginu od tzv. trovanja proteinom.
Isto tako, može doći do izdvajanja amonijaka i metana i pojave neprijatnih mirisa u samoj kutiji. Najbolje je imati posudicu sa poklopcem u koju će se u toku nedelje odlagati sav kuhinjski otpad (ljuske krompira, stari hleb, ostaci luka, paprike i slično), koji će se jednom nedeljno usitnjavati u blenderu ili seckalici ili davati glistama neusitnjeni. Treba imati na umu da, što je hrana usitnjenija, brže će se preraditi. Hranjenje se vrši tako što se varjačom (ili nečim sličnim) otkopa jedna horizontalna traka zemlje koja stoji preko novina,doda se hrana, a zatim se zatrpa zemljom koja je prethodno sklonjena. Na taj način neće doći do stvaranja neprijatnih mirisa i dolaska dosadnih insekata (mušica, obada i slično). Svaki sledeći put se pravi nova traka u koju se sipa hrana. Kada se dođe do kraja kutije, kreće se opet od prve trake.
Svakih 60 dana vadi se glistenjak
U zavisnosti od broja glista i učestalosti hranjenja, na otprilike svakih 60 dana se može vaditi glistenjak. Sav organski otpad, hartija, kuhinjski ostaci, biće prerađeni u glistenjak izrazito mrke boje. 10 dana pre vađenja glistenjaka se prestaje sa hranjenjem. Vađenje glistenjaka se vrši na taj način da se ceo materijal istrese na novine ili ceradu, formira se oblik kupe, osvetli jakim svetlom (lampe ili sunce) i sačeka se da se gliste povuku dublje u supstrat, budući da im smeta svetlost. Zatim se skida površinski sloj supstrata do prvih glista. Sačeka se kratko vreme da se gliste opet povuku i postupak se ponavlja do kraja. Glistenjak se zatim ostavlja na tamno i provetreno mesto, povremeno se prevrne kako bi sazreo. Zreli glistenjak ima miris zemlje, grudvičast je i ne prlja ruke. Glistenjak se može prosejati kroz sito, kako bi se dobila finija struktura, ali nije obavezno. Eko-kutija se postavlja iz početka, gliste se vraćaju i počinje novi ciklus.
Doprinos manjem zagađivanju okoline
Eko-kutija je odlično rešenje za urbane sredine, i za sve one koji imaju svest o problemu zagađenja životne sredine. Na ovaj način doprinosi se i manjem zagađivanju okoline, jer se organska materija na deponijama raspada prilikom čega nastaju razna štetna jedinjenja i gasovi, među kojima i metan. Upotrebom eko-kutija, ti problemi nestaju. Svaka promena, ma koliko bila mala, je veoma značajna. Ako već postoji šansa da se smanji zagađenje životne sredine, iskoristimo je.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Izvor: AgroKlub
[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]
