Evropljani zaslužuju bolju agrarnu politiku
[vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Istraživanja u organskoj poljoprivredi i razmena iskustava ohrabriće farmere da krenu u pravcu osnivanja otpornijih sistema ekonomisanja, pišu Bart Stas, Žozi Bovi i Martin Hojsling, članovi Evropskog parlamenta u sastavu stranke Zelenih. Industrijska poljoprivreda ima veliki problem. Nikada ranije nije se proizvodilo toliko hrane. Uprkos tome, postoji više od 800 miliona ljudi koji su pothranjeni, a naše osnovne resurse, kao što su voda, zemljište i biodiverzitet nepovratno gubimo. Monokulture i fabrička poljoprivreda zahtevaju stalnu zaštitu od bolesti i štetočina. Zemljište je iscrpljeno posle mnogo godina iskorišćavanja, nedostaju mu hranljive materije, čak i uz upotrebu sintetičkih đubriva. Produktivnost ne može da se podigne, ali ni održi na sadašnjem nivou.
Evropa nastavlja po starom
Što manje zemljište može da osigura uravnoteženu ishranu biljaka i samoodbranu našim žitaricama i životinjama koje gajimo, to se više unos agrohemikalija pretvara u veliki biznis rezervisan samo za nekoliko agrokompanija.
Iako je Evropska komisija priznala da biodiverzitet zemljišta i agroekoloških sistema brzo propada, nisu ugrabili priliku da promene reformu Zajedničke poljoprivredne politike i krenu prema promeni paradigme. Evropa nastavlja po starom i usmerava se na biotehnologiju i ojačavanje poljoprivredne industrije.
Za promenu treba nam istraživanje, smatraju Zeleni. I dok dominantna agroindustrijska nauka i istraživačka praksa tretiraju žive organizme i ekosisteme kao sirovi materijal, agroekološka istraživanja nude drugačiji način poboljšavajući žive sisteme unutar proizvodnje, uzimajući pri tome u obzir granice dostupnosti i potencijala regeneracije resursa. Organska poljoprivreda je dobra polazna tačka za ovaj pristup.
Nedovoljna ulaganja u istraživanja koristi eko uzgoja
Tražnja organskih proizvoda, kao i njihova potrošnja, ubrzano rastu, dok proizvodnja ne može da zadovolji potrebe tržišta. Možemo reći da eko proizvodnja danas pati od nedostatka pažnje. Tu su i ideološke, ekonomske i istraživačke prepreke koje sprečavaju razvoj održivog sistema poljoprivrede. Da bi odgovorili na ta pitanja, Zeleni su sproveli studiju o nameni novca iz fondova EU koji je predviđen za istraživanja koja su ključan element za razvoj novih smerova u proizvodnji. Rezultati su pokazali da se glavnica javnog novca troši za razvoj biotehnologije koja je za farmere skupa i ograničava ih na upotrebu hemijskih sredstava.
Kada će Evropska komisija ozbiljno podržavati organski uzgoj?
U više navrata Evropska komisija je priznala mnoge dobrobiti organske poljoprivrede, ali u novoj verziji Zajedničke poljoprivredne politike, organska poljoprivreda je izuzeta kao obavezna mera ozelenjavanja, pod izgovorom da služi usmeravanju održivoj budućnosti poljoprivrede. Osim što otvara mogućnost farmerima da se odupru eksploatacijskoj strukturi agroindustrije, može im pomoći da vrate kontrolu nad resursima, smatraju predstavnici Zelenih u Evropskom parlamentu.
Bottom–up istraživanja zasnovana su na očuvanju i razvoju sopstvenog autohtonog semena i životinjskih vrsta prilagođenih regionalnim klimatskim uslovima i lokalnim potrebama. Reč je, kažu, o sticanju prihoda iz prehrambenog lanca kojim danas nepravedno dominiraju trgovinski lanci. Ako preživimo društvenu krizu u kojoj se nalazimo i farmeri će naći svoj put do održive poljoprivrede.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Izvor: AgroKlub[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]
