Organska proizvodnja u Velikom Središtu

[vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Nakon što je završio školu u Beogradu, Zoran Petrov odlazi u Švajcarsku, pa u Australiju gde se prvi put sreće sa antropozofijom, kineskom tradicionalnom medicinom i organskom proizvodnjom hrane. Završava studije istočnjačkih lekarskih veština i vraća se u domovinu gde upoznaje buduću suprugu koja je lekar klasične medicine. Zajedno odlaze u Švedsku, zatim u Norvešku gde proširuju svoja znanja. Iako je Norveška lepa i bogata zemlja odlučuju da se vrate sa decom u Srbiju i pokušaju nešto radikalno drugačije od današnje poljoprivrede. U Norveškoj nije bilo mogućnosti da se pokrene posao u poljoprivredi, jer najmanja farma tamo raspolaže površinom od 100 hektara. Zoran smatra da je Srbija idealno mesto za pokretanje organske proizvodnje jer ima veliki potencijal. Tako dolazi do odluke da kupi salaš u Velikom Središtu, gde počinje da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom na način na koji su se bavili njegovi pradeda i prababa.

Motiv za pokretanje ove sve popularnije vrste poljoprivrede, Zoranu je bilo njegovo petoro dece, jer je pre svega njima želeo da obezbedi zdravu hranu. Srbija ima beskrajne mogućnosti za uzgajanje organske hrane. Smatram da bi trebalo da se fokusiramo na to da proizvodimo onoliko hrane, koliko je potrebno za naše stanovništvo, a ono što preostane da izvezemo. – priča nam Zoran.

Kada je počela zelena revolucija, Zoran kaže da smo se odrekli one vrste poljoprivrede koja je i napravila ovu civilizaciju, a to je poljoprivreda malih, porodičnih gazdinstava. Biodinamička poljoprivreda se pojavila dvadesetih godina prošlog veka kad su poljoprivrednici ustali protiv industrijalizacije u proizvodnji hrane. Zorana je biodinamička proizvodnja privukla jer počiva na autohtonim rasama i sortama ali ne zato što su najproduktivnije i najbolje već zato što su izdržale test vremena zajedno sa nama. Svako gazdinstvo predstavlja samodovoljnu celinu na kojoj se proizvodi hrana za ljude, životinje i biljke, a revitalizuje se i samo zemljište.  Ljudi poput Zorana Petrova svojim primerom nude sasvim drugačije gledanje na poljoprivredu. Farma je zatvoren sistem i sva hrana koja im je potrebna proizvodi se isključivo na njoj, od hrane za ljude i životinje do prihrane za zemlju. Na farmi rade dvojica radnika, od kojih je jedan stalno zaposlen.[/vc_column_text][vc_gallery type=“nivo“ interval=“0″ images=“2583,2580,2581,2582″ onclick=“link_image“ custom_links_target=“_self“ img_size=“large“][/vc_column][/vc_row]