Prekogranična saradnja u organskoj proizvodnji

[vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Zelena mreža Vojvodine je organizacija koja promoviše održivu poljoprivredu i ruralni razvoj u Vojvodini. Svojim aktivnostima pomaže malim poljoprivrednim gazdinstvima, zalaže se za sigurnost hrane, proizvodnju koja doprinosi umanjenju klimatskih promena, a aktivna je i organizaciji neformalnog obrazovanja za farmere preko modela „Od edukacije do tržišta„.

Zelena mreža Vojvodine je u periodu 2013. – 2014. radila na prekograničnom projektu „Panonia Organica“ i priprema nastavak rada na sistematizaciji i dostupnosti podataka organske proizvodnje u Vojvodini. Cilj ovog projekta je da doprinese prekograničnoj saradnji u oblasti organske proizvodnje između Hrvatske i Srbije, unapredi organsku proizvodnju u istočnoj Slavoniji i Bačkoj, kao i da stvori zajedničko tržište za plasman ovih proizvoda.

„EU projektom Panonia Organica, iz prekograničnog programa Hrvatska – Srbija postavili smo veb sajt koji ima bazu podataka o organskoj proizvodnji Bačke i Osiječko-baranjske županije. Zelena mreža Vojvodine će formirati bazu podataka za celu Vojvodinu i ta baza će biti glavni deo sajta. Naši partneri iz Hrvatske su zainteresovani da nastavimo rad preko ovog sajta tako da će usluge sajta biti ubrzo ponuđene i jednoj i drugoj strani”, objašnjava Olivera Radovanović iz organizacije Zelena mreža Vojvodine.

Glavne aktivnosti ovog projekta bile su vezane za identifikaciju i mapiranje svih učesnika u sektoru organske hrane, edukacijama o organskoj poljoprivredi u oba regiona i organizovanje dva Sajma organskih proizvođača i to u Novom Sadu i Bailju.

Brojni izazovi u budućnosti

„Zelena mreža Vojvodine je u februaru i martu 2015. napravila jedno kratko istraživanje u Vojvodini koje se odnosi na količine organskih proizvoda i površine pod organskom proizvodnjom. Cilj istraživanja je bio da utvrdi pravo stanje s kojim količinama i kontinuitetom isporuke zapravo raspolaže organska proizvodnja u Vojvodini. Pre svega su nas interesovali primarni proizvođači. Rezultat tog istraživanja je bio porazan. U Vojvodini kao i u celoj Srbiji preovlađuje, što se tiče organske proizvodnje mali posed od 3-4 hektara. Ti proizvođači zapravo nemaju dovoljno robe za ozbiljna tržišta niti imaju dovoljno robe da bi se snabdela postojeća prerađivačka industrija. Uz to, mali proizvođači još nisu spremni za međusobno udruživanje„, ističe Radovanović.

Mnogi organsku proizvodnju vide kao „brzu zaradu„

„Kao jedan od problema prepoznata je i činjenica da je organska proizvodnja postala „in“ tako da su se za nju zainteresovali i oni koji misle da se u toj oblasti poljoprivrede može preko noći zaraditi i obogatiti. „Dečije bolesti“ koje su prevaziđene ili koje se prevazilaze u EU ovde tek počinju – prevare sa falsifikovanim sertifikatima, prodaje robe nepoznatog porekla kao organske, proizvođači se ne snalaze u marketingu i generalno su loši menadžeri itd“, objasnila je Radovanović.

Cene organskih proizvoda nerealno rastu

Treći problem o kojem niko ne govori su cene. „Cene organskih proizvoda su u Srbiji počele nerealno da rastu i organsko voće i povrće ima fantastične cene u odnosu na konvencionalnu robu. Razlog je što proizvoda ima malo, ali tu je kriva i država. Cene organskih proizvoda u EU mogu da imaju neki prosek od 30% veći od konvencionalnog, samo zato što organska poljoprivreda ima sistematsku i konstantnu potporu države, a u Srbiji ne. Ono što sam takođe uočila, mnogi proizvođači još nisu savladali proizvodnju i šalju na tržište robu koja svojim izgledom, pa ponekad i kvalitetom (i povrće i voće) ne zadovoljavaju standardekoje potrošač zahteva. Da zaključim, rešenje jeste u ključnoj reči – edukacija i boljem razumevanju da je organska proizvodnja ozbiljan i odgovoran posao koji traži posvećenost, brigu o zaštiti životne sredine i poštenje”, objašnjava Radovanović.

Program „Edukacija plus“

Zelena mreža ima i svoj edukativni program pod nazivom Edukacija plus.“Ovaj program je namenjen onim proizvođačima koji su prošli bazičnu obuku za organsku proizvodnju i kojima su potrebna dodatna znanja za unapređivanje svoje proizvodnje, bilo da se odnosi na biljnu ili stočarsku proizvodnju. Ona je skup specifičnih i različitih oblasti organske i multifunkcionalne poljoprivrede, povezanih s očuvanjem biodiverziteta, zatim genetičkih i agrogenetičkih resursa, tradicionalnih i autohtonih vrsta, sorti i rasa, uz očuvanje plodnosti zemljišta i specifičnih fitozajednica, a sve u funkciji razvoja ruralnog agrobio turizma. Isto tako veoma je važno da proizvođači saznaju sve prednosti organske proizvodnje u razvijanju dobiti na svojim gazdinstvima. Tu postoje razne mogućnosti, od turističkih usluga do mini edukacija za gradsku decu. Zelena mreža Vojvodine uvek nudi ovaj program, a organizuje ga prema potrebama„, ističe Radovanović.

Kultna pijaca direktno je spajala proizvođače i potrošače

Moj salaš je bio i naziv pijace koja je deset godina (2004.- 2014.) bila otvorena od juna do septembra svakog četvrtka ispred Sportskog i poslovnog centra Vojvodina. Na pijaci su okupljeni organski proizvođačiprodavali svoje proizvode direktno, bez posrednika, a bila je organizovana prema principima svih farmerskih pijaca u svetu.

Sve do 2011. godine ovo je bila jedina organska pijaca u Srbiji, a sve do nestanka, je bila najveće mesto za nabavku lokalnih organskih proizvoda. Bila je i jedina pijaca ovog tipa u regionu Zapadnog Balkana. Nastala je kao rezultat zajedničkog rada poljoprivrednih proizvođača i stručnjaka okupljenih oko Zelene mreže Vojvodine, kao i uz pomoć Fondacije braće Rokfeler, Grada Novog Sada, Vlade AP Vojvodine i GIZ-a, sa prvobitnim ciljem da se revitalizuje gradski javni prostor na platou kod Sportskog i poslovnog centra Vojvodina, pomogne popularizacija organske i tradicionalne poljoprivredne proizvodnje i potrošačima Novog Sada obezbedi kupovina zdravstveno bezbednih proizvoda bez nakupaca.

Tokom deset godina ova pijaca je postala kultno mesto nabavke organskih proizvoda i turistička atrakcija grada, gde su u kupovinu dolazili i potrošači iz drugih gradova Srbije. To je mesto gde se kupovala zdravstveno bezbedna hrana, gde su se razmenjivala iskustva, gde su dolazili ljudi iz celog regiona, da se uče na primeru Novog Sada o podršci organskoj poljoprivredi.

Zelena mreža Vojvodine je deset godina sarađivala sa Poljoprivrednim fakultetom iz Novog Sada i njihovi studenti su volontirali na pijaci i obavljali redovnu studentsku praksu. Fakultet je imao svoje prodajno mesto gde je plasirao organsko voće sa oglednih polja. Bio je to most između Poljoprivrednog fakulteta i pojedinih proizvođača koji su dozvolili korišćenje privatnih parcela za master radove studenata.

„Pijaca je pomagala od osnivanja, u prodaji proizvoda iz Radnog centra Čenej ŠOSO „Milan Petrović“ i njihovi đaci sa posebnim potrebama su uvek bili deo naše pijace, gde su imali šansu da se druže sa ostalim mladim ljudima na pijaci. Na pijaci su se promovisala i sela iz ruralne sredine Vojvodine,a posebno ženska udruženja iz tih sela. Pijaca je imala veliki ekonomski, obrazovni i socijalni značaj. Na žalost, 2015. gradske vlasti u Novom Sadu su ukinule kultnu pijacu„, kaže na kraju Olivera Radovanović.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1“][vc_column_text]Izvor: AgroKlub[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]