Malč u organskom ratarstvu
[vc_row][vc_column][vc_column_text]
Malčiranje predstavlja postupak koji se sprovodi najčešće radi prekrivanja površine zemljišta, koje treba da simulira šumsku stelju. Za tu svrhu koriste se: slama, otkos trave, kora četinara i nekih lišćara, iglice četinara, treset, kompost, piljevina, sintetička folija, papir, fiberglas i drugi. U ratarskoj proizvodnji malčiranje se sprovodi u okviru konzervacijskih sistema obrade zemljišta. Najčešće se bazira na upravljanju biljnim ostacima, koji mogu da budu poreklom od glavnog useva posle berbe ili uništavanjem pokrovnog useva kada se formira suvi malč. U novije vreme primenom tehnologije višegodišnjih pokrovnih useva i združivanjem useva sve više se u proizvodnji koristi i živi malč.
Uloga malča u organskoj biljnoj proizvodnji gotovo uvek je višestruka, pa tako suvi malč doprinosi kontroli erozije zemljišta, zaštititi kvaliteta vode, povećanju sadržaja organske materije u zemljištu, upravljanju zemljišnom vlagom i kontroli korova. Osim povoljnih efekata koje ispoljava zasnivanje suvog malča, zasnivanje živog malča može da uključuje i fiksaciju atmosferskog azota, procese fitoremedijacije zemljišta, kao i biokontrolu štetnih insekata i patogenih mikrorganizama.
Prema načinu uspostavljanja malč može biti zasnovan raspolaganjem biljnim ostacima glavnog ili pokrovnog useva kao suvi malč ili sprovođenjem tehnologije višegodišnjih pokrovnih useva ili združenih useva, kada može biti formiran kao živi malč. Kada su u pitanju glavni usevi u konvencionalnoj obradi zemljišta, malč se može uspostaviti raspoređivanjem biljnih ostataka po površini zemljišta, sečkom, tokom kombajniranja ili sitnilicom biljnih ostataka, kada utiče na sprečavanje erozije i bolju infiltraciju vode u zemljište od padavina. Tako zasnovan suvi malč kasnije se zaorava prilikom vršenja osnovne obrade, čime se utiče na povećanje sadržaja organske materije u zemljištu. Konzervacijskom obradom zemljišta biljni ostaci ostaju na površini zemljišta i pokrivaju najmanje 30 % površine posle setve, što je dovoljno da se efikasno zaštiti zemljište od erozije, za svaku vrstu biljnih ostataka.
Tehnologija pokrovnih useva se u velikoj meri oslanja na pozitivne efekte uspostavljanja malča. Tako se prilikom uništavanja pokrovnih useva formira sloj biljnih ostataka na površini zemljišta – suvi malč, koji čuva zemljišnu vlagu i povećava infiltraciju vode od padavina. Time se stvaraju povoljni uslovi za zasnivanje glavnog useva, koje se može obaviti direktnom setvom ili delimičnom obradom „u trake“ i setvom. Tako formirani suvi malč, kasnije između redova u glavnom usevu, sprečava pojavu korova i čuva zemljišnu vlagu.
Prilikom združivanja useva ili zasnivanjem višegodišnjih pokrovnih useva, od nadzemne biomase može biti formiran živi malč. Zasnivanje ovakvog malča može se izvesti naknadnim usejavanjem u glavni usev (bela detelina u ozimu pšenicu), direktnom setvom ili delimičnom obradom “u trake” i setvom glavnog useva u već postojeći živi malč. Poželjne osobine useva za formiranje živog malča su da efikasno koriste vodu, da imaju ubrzan početni porast i veliku pokrovnost. U većini slučajeva za tu svrhu koriste se bela detelina (Trifolium repens L), crvena detelina (Trifolium pratense L), maljava grahorica (Vicia villosa Roth), engleski ljulj (Lolium perenne L) i žita, naročito raž (Secale cereale L).
Od ranije su poznate mogućnosti gajenja združenih ili postrnih useva, radi postizanja različitih pozitivnih efekta u plodoredu, međutim uvođenje tehnologije malča, naročito živog, zahteva pokretanje obimnih istraživanja za iznalaženje optimalnih tehnoloških modela za različite namene i različite agroekološke uslove u Republici Srbiji.
Tekst i foto: Dr Vladan Ugrenović
Institut „Tamiš“ Pančevo[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_gallery type=“flexslider_fade“ interval=“3″ images=“3911,3912,3913,3914,3915″ onclick=“link_image“ custom_links_target=“_self“ img_size=“1200×800″][/vc_column][/vc_row]
