Koje su najčešće bolesti lisnatog povrća?
U organskoj poljoprivredi, gajenje određenih povrtarskih kultura zahteva pre svega odabir otpornih sorti na parazite i bolesti. Ako se vaše biljke ipak zaraze, kada god je moguće, treba da koristite prirodne preparate. U nastavku donosimo najčešće bolesti i savete kako ih možete suzbiti.
Crne i zelene vaši – kolonije lisnih vaši skupljaju se na stabljikama i cvetnim glavicama artičoka i većine drugog lisnatog povrća. Sadnja u društvu nekih biljaka može da pomogne u njihovom suzbijanju. Poznato je da krasuljica, neven, dragoljub i čubar uspešno teraju parazite.
Šta najviše ugrožava kupusnjače?
Kupusni moljac – listovi zaraženih biljaka prekriveni su rupama različitih veličina koje su izbušile žućkastosmeđe ili zelene gusenice. Kod kupusa te gusenice ulaze u središte glavice i svojim izmetom uništavaju jestive delove. Ugrožene biljke su: kupusnjače, žuta i obična repa. Zato je neophodno redovno pregledanje kupusnjača, uklanjanje gusenica i njihovih jajašaca u grupama od 20-100 položenih na naličju listova. Ako larvi ima mnogo, pre nego što prodru do srca lista, poprskajte ih sredstvom Bacillusom thuringeinsisom – bakterijom koja će za nekoliko dana uništiti gusenice ili upotrebite odgovarajući insekticid.
Kupusna muva – Larve kupusne muve (Phorbia brassicae) kopaju tunele u korenju biljaka, pa ono zbog toga menja boju. Biljka je oslabljena, a njen rast usporen. Listovi kupusa venu usled vrućina. Ozbiljni napadi dovode do uginuća biljke. Tunele u korenju uglavnom kopa prva generacija larvi, dok sledeće napadaju gornje delove biljke. Potrebno je uništiti prezimljujuće larve primenom plodoreda kultura, a sadnjom korisnih suseda, na primer luka, sprečiti zarazu. Muva polaže jajašca na površini zemljišta, tako da će postavljanje obruča oko osnove stabljike pomoći u sprečavanju ulaska larvi u korenje. Biljke možete prihraniti tečnim đubrivom od koprive da biste im pojačali prirodnu otpornost na sve vrste štetočina i bolesti.
Leptir kupusar – listovi koje je on napao nazubljeni su i puni rupa, a srce je prokopano tunelima u kojima se nalaze plavozelene ili zelenkastožute gusenice odgovorne za štetu. Ukoliko ne odreagujemo brzo, od listova će ostati samo žile. Gusenice leptira kupusara često žive u kolonijama i lako ćemo ih prepoznati po boji, uzdužnim prugama i crnim pegama. Ugroženi su svi članovi porodice kupusnjača, uključujući brokoli i kelj pupčar. Treba odreagovati već na prvi znak napada i pre nego što gusenice iskopaju tunele do glavica biljke. Zato je neophodno ukloniti i zgnječiti položena jajašca i upotrebiti odgovarajući insekticid koji sadrži rotenon, prirodni piretrin ili Bacillus thuringeinsis
Opasne muve
Celerova muva – bele larve celerove muve ili lisnog minera kopaju po listovima i uzrokuju pojavu smeđih tačaka. Larve kasnije postaju smeđe lutke. Listovi se smežuraju i suše, a stabljike će, ako ih uberemo, imati gorak ukus. Veoma je važno je da zaražene listove pokupimo i odmah uništimo. Lišće treba poprskati odgovarajućim insekticidom, a biljke prihraniti tečnim đubrivom od koprive da bismo im osnažili rast.
Cikorijina muva – male bele larve kopaju kroz listove a ponekad kroz lisne stabljike koje se postepeno gužvaju i suše. Uzročnici štete su larve cikorijine muve. Potrebno je, takođe, pokupiti zaražene listove i uništiti ih. Lišće prskajte odgovarajućim insekticidiom.
Kila kupusa – oticanje i deformisanje korenja uzrokuje gljivica u zemljištu koja ulazi u biljku i stvara otekline. Tokom perioda sunčanog vremena listovi žute i venu. Simptomi su slični simptomima pipe šiškarice. Spore iz oteklina mogu u zemljištu da provedu do deset godina pre nego što se aktiviraju. Ugroženi su svi članovi iz porodice kupusnjača. Plodored je izuzetno važan u sprečavanju pojave zaraze iz godine u godinu. Pre nego što ih posadite na otvoreno, mlade biljke tretirajte odgovarajućim sredstvom protiv kupusne kile. Izvadite i spalite sve obolele biljke. Pobrinite se da zemlji bude dodat krečnjak i da je ona ima dobru propusnu sposobnost jer ova gljivica voli kisela zemljišta. Pre sadnje proverite da li je korenje kupljenih kupusnjača i srodnih biljaka zdravo. Drenažu poboljšajte dubokim prekopavanjem i dodavanjem velike količine humusa.
Gusenice sovica – korenje je izjedeno, oštećeno ili probušeno. Listovi blede i postaju „papirnati“. Pojavljuju se perforacije koje otkrivaju prisutnost zelenih ili žućkastosmeđih gusenica. Reč je o larvama raznih noćnih leptira, uključujući repinog moljca, moljca Agrotis exclamationis i žutog Noctua pronuba koga leti možemo videti kako leprša uz prozorsko staklo. Oni žive u zemljištu gde se hrane korenjem, ali noću izlaze na površinu, uništavaju donje listove i nagrizaju biljku u nivou zemljišta. Biljka slabi, vene i uskoro ugine. Ugrožene su artičoke, kupus i zelena salata. Korovi su odlična okolina za te štetočine i zato moramo redovno pleviti korov u gredicama i međama. Bacilus thuringeiensis je vrlo efikasno biološko rešenje jer larve uništava tako što im onemogućava ishranu. Druga mogućnost je da noću, kad su najaktivnije, larve skupite rukom. Njihov razvoj otežaćemo održavanjem vlažnosti tokom izuzetno suvih perioda. Kad je štetočina aktivna, poprskajte je odgovarajućim insekticidom. Za vreme najugroženijih meseci u proleće i rano leto prekopavajte zemlju oko biljaka i pokupite i uništite sve gusenice koje nađete.
Plamenjača – bledo siva gljivica pojavljuje se na listovima, cvetovima i mladim izdancima, a biljka ispod nje žuti. Simptomi se pogoršavaju u hladnim, vlažnim uslovima. Ugrožene su artičoke, kupusnjače, celer, praziluk, luk, spanać i salate. Treba ukloniti i spaliti zaražene delove i poprskati ih Bordovskom čorbom. Primenjujte plodored, izbegavajte pregustu sadnju i ograničite vlagu. U stakleniku osigurajte dobro cirkulisanje vazduha i izbegavajte poleganje listova kod zalivanja. Otarasite se svih otpadaka i oštećenih biljaka da biste ograničili uslove u kojima gljivica uspeva.
Kupusna pipa šiškarica – na korenju se pojavljuju žute otekline (šiške). One su biljkina reakcija na napad belih larvi dugih 4 mm u šiškama. To su larve odrasle pipe, aktivne od kasnog proleća do leta. Ugrožene su sve biljke iz porodice kupusnjača. Pipe šiškarice ne ugrožavaju snažne kupusnjače, pa ne utiču na funkcionisanje korenja i rast biljke se normalno odvija. Ipak, mladice su mnogo osetljivije. Zaražene kulture tretirajte insekticidom koji sadrži rotenon.
Virus mozaika lista – zaraženi listovi menjaju boju i imaju žute ili svetlozelene šare. Biljka zakržlja, deformiše se i naposletku uvene. Virus se iz zaraženih biljaka širi preko nekoliko vrsta lisnih vaši. Ugrožene biljke su: salata, pasulj, krastavac i grašak. Preporučljivo je izvaditi i spaliti obolele biljke da se virus ne bi proširio. Kulture isprskajte odgovarajućim insekticidom protiv lisnih vaši, prenosnika ove bolesti.
Prazilukov moljac – na lišću se prvo pojavljuju svetlosmeđe mrlje, a nakon nekog vremena i mnogo sitnih rupica. Odrasli moljac ima smeđa krila s belim pegama i aktivan je između proleća i jeseni. Ugrožene biljke su: vlašac, praziluk i crni luk. Preporučuje se sađenje šargarepe i celera u blizini praziluka radi ograničavanja zaraze. Odmah nakon napada poprskajte biljke organskim insekticidom koji sadrži rotenon ili piretrin. U čaurama koje liče na mrežu, a nalaze se na listovima, potražite lutke moljca i uništite ih.
Bubamare štite biljke
Brašnaste lisne vaši – prvi znakovi napada voštanih sivkastih vaši su promena boje listova. Biljka posle toga slabi i ugine. Ugrožene biljke su: jabuka, kupus, krasuljica, šljiva, rotkvica, repa. Najveći neprijatelji tih štetočina su bubamare, ali odmah nakon ozbiljnog napada biljke poprskajte insekticidom koji sadrži piretrin ili rotenon. Iskopajte i uništite stabljike starih kupusnjača da se zaraza ne bi proširila.
Lukova muva – lukovice su izbušene tunelima, a to slabi i neretko ubija biljku. Parazit je muva koja izgleda kao obična kućna muva. Njene larve buše lukovicu, idu s biljke na biljku i često napadaju celu kulturu. Preporučuje se primena plodoreda. Odmah nakon napada preporučuje se tretiranje biljke organskim insekticidom koji sadrži rotenon ili piretrin. Izvadite i spalite zaražene biljke. Takođe, zimi prekopajte zaraženu zemlju da biste uništili larve. Mladice gajite pod finom mrežom ili agrotekstilom koji će sprečiti muve da polože jajašca.
Rđa – ovu bolest obeležavaju narandžaste fleke po listovima, a pogađa cikoriju, spanać i praziluk. Kupusnjače pogađa bela rđa koja na listovima poprima oblik bele gljivične mase.
Tripsi – sićušni krilati insekti napadaju uglavnom praziluk i uzrokuju srebrnaste šare na gornjoj strani listova, a naličje izgleda prljavo. Da biste iskorenili štetočine u stakleniku koristite lepljive trake. Moglo bi pomoći i često zalivanje, jer tripsi vole suve vremenske uslove.
Autorka: Renata Dragović
