Bez udruživanja nema boljitka!
Kako se na međunarodnom skupu u Selenči čulo od proizvođača organske hrane, njihov najveći problem na tržištu je konkurentnost. Tržište je otvoreno i manjim proizvođačima nije lako da se izbore sakonkurencijom iz drugih država. Dešava se, kako navode, da su grčki i italijanski proizvodi jeftiniji jer nemju carinska opterećenja, pri uvozu ove robe, odnosno zaštite domaćih proizvoda. Stoga im je, poručili su, potrebna veća podrška države, a kažu da kupaca ima i da interesovanje potrošača za orgaskom hranom raste.
Zajenički nastup na tržištu jedino oružje
Poljoprivrednici koji se bave ovom vrstom proizvodnje uvideli su da je zajednički nastup na tržištu jedino oružje kojim mogu da se bore. Mirko Vlček iz Pivnica se iz tog razloga pre četiri godine udružio sa sedam drugih proizvođača organske hrane i do sada su svoje proizvode prodavali u Beogradu, Novom Sadu, Bačkoj Palanci, a odskoro i u Kuli. Oni su otišli i korak dalje, pa deo robe prodaju preko inetreneta, a proizvodi, bilo da je reč o voću, povrću, sokovima, džemovima, raznim namirnicama od žitarica, se poručuju mejlom i kupcima stižu na kućnu adresu. „Zanimljivo je da je trenutno u padu interesovanje kupaca u Novom Sadu, ne znam iz kog razloga, dok je u Beogradu tražnja povećana„, ocenio je Vlček.
Udruživanje – ključna reč za male proizvođače
Direktor poslovnog sistema Global Seed Saša Vitošević naglasio je da su najveće prepreke za održivi razvoj organske proizvodnje u Srbiji pre svega ekonomske prirode.
„Nivo podsticaja za organsku proizvodnju u Srbiji u odnosu na EU je 2,5 puta manji, a znamo da primenom Sporazuma o slobodnoj trgovini potpisanog između EU i Srbije organski proizvodi mogu da se uvezu bez carina ili sa minimalnim carinskim opterećenjem, što nas u startu čini nekonkurentnim u odnosu na farmere iz Evropske unije koji se bave organskom proizvodnjom. Mi u Srbiji plaćamo visoke kamate na kredite i nemamo mogućnosti da koristimo bespovratna sredstva kao podršku investicijama dok je u EU to od 50 do 60 odsto. Što se tiče malih proizvođača, tu su problemi još veći, jer oni bez udruživanja i zajedničke prodaje praktično nemaju pristup tržištu osim zelenih pijaca„, istakao je Vitošević, koji jedan od osnivača Centra za organsku proizvodnju Selenča i evropski lidera u proizvodnji organskog mleka.
Lokalne inicijative za ruralni razvoj Bačke
Evropski pokret Novi Sad održao je, u okviru Foruma u organskoj proizvodnji u Selenči, završnu konferenciju, u formi radnog sastanka na projektu „Lokalne inicijative za ruralni razvoj Bačke“. Radni sastanak pod nazivom „Lokalno-akcione grupe: instrument za finansiranje lokalno-ekonomskog razvoja kroz IPARD“okupio je zainteresovane aktere za realizaciju mere pet IPARD II programa Republike Srbije. Sastanku su prisustvovali su pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravuOgnjen Bjelić, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Vuk Radojević, predsednici nekoliko opština, zatim Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, kao i direktori regionalnih razvojnih agencija iz Bačke, Banata i Srema, predstavnici lokalnih samouprava, predstavnici lokalno-akcionih grupa iz Hrvatske i potencijalnih lokalno-akcionih grupa iz Srbije.
Cilj projekta koji je Evropski pokret realizovao zajedno sa opštinama u Bačkoj je formiranje Partnerstava za teritorijalni razvoj između javnog, civilnog i privatnog sektora i izrade Strategije ruralnog razvoja za područje koje ovo partnerstvo obuhvata.
Ognjen Bjelić je ukazao na značaj jačanja instrumenata za ruralni razvoj u AP Vojvodini, koje, između ostalog, čine i lokalno-akcione grupe (LAG), a Vuk Radojević je poručio da se ovakvi skupovi moraju iskoristiti da se animiraju lokalne samouprave, javni, civilni i privatni sektor kako bi prepoznali interes za učestvovanje u lokalnim akcionim grupama. Radojević je naglasio da će to biti preduslov za apliciranje i korišćenje finansijskih sredstava za realizaciju mere pet IPARD 2 programa, navodeći da pet miliona evra stoji na raspolaganju po tom osnovu do 2020. godine.
Autorka: Verica Matić
Izvor: Agroklub
