Taraš idealan za organsku proizvodnju

Na porodičnom imanju u Tarašu, familija Šokšić poslednjih deset godina bavi se organskom proizvodnjom povrća. Organska proizvodnja je vrlo zahtevna, ona podrazumeva mnogo ručnog rada tako da su na poslovima anagažovani jednako i roditelji i dva sina, od kojih stariji Mirko završava poljoprivredni fakultet a mlađi je na drugoj godini.
Na imanju se proizvodi organski krompir, kupus, luk, rotkvice, tikvice, i još štošta drugo a sve to prodaje se na novobeogradskoj pijaci u bloku 44. Odnedavno, i u specijalizovanim prodavnicama a može se poručiti i preko Interneta.
-Jedno je pijaca a sasvim drugo prodavnica i Internet, kaže za portal zrenjaninski.com Mirko Šokšić koji poslednjih godina preuzima deo oko marketinga, prezentacije proizvoda na Internetu i definisanja vizuelnog identiteta. U 21. veku roba mora da bude lepo prezentovana i upakovana, kaže Mirko. Moramo da se pozicioniramo a za to nam je potreban vizuelni identitet. Zato sam se u poslednje vreme bavio sajtom, vizuelnim identitetom nalepnica na proizvodima jer mislim da je to jako važno, kaže Mirko.
Ipak, ono čime misli da se bavi u budućnosti vezano je za preradu proizvoda.
-Mi smo već dobro pozicionirani na tržištu i nemamo problem sa prodajom jer smo se za to izborili kvalitetom, kaže Mirko. Ipak, mislim da je najveća greška prodavati samo sirovinu. Sirovina treba da se dalje prerađuje i ja već imam ideja ali za to su potrebna sredstva.
-Država ne pomaže previše organskim proizvođačima. U Austriji se za hektar dobije podsticaj od 700 evra, kod nas 20, priča Mirko. I dalje je lista preparata koje smemo da koristimo predugačka, u svetu je to već drugačije. Taraš ima sreću da su parcele male, u okolini nema zagađivača i to je idealno mesto za organsku proizvodnju, ali država to mora da stimuliše, smatra Mirko Šokšić i dodaje da naši proizvođači nisu ništa lošiji ili neobrazovaniji nego u susedstvu. Kad bi se država malo više angažovala, i oko otkupa, siguran sam da bi mnogo više bilo organskih proizvođača nego što je to danas, zaključuje Mirko Šokšić.

Izvor: http://www.zrenjaninski.com