Sve o organskoj proizvodnji kukuruza

Kukuruz je biljka koja ima veliki areal rasprostranjenosti zbog različite dužine vegetacije pojedinih sorti/hibrida, kao i sposobnost da može da uspe i na lošijim zemljištima. Temperatura za uzgajanje ne bi smela biti niža od 14ºC (maj – jun). Kukuruz se može koristiti za ishranu ljudi, stoke, u industriji i za različite druge namene.
Uglavnom služi za ishranu stoke (u obliku zrna, u zelenom stanju i za spremanje silaže) na vlastitom imanju, a manje za prodaju. U ishrani ljudi koristi se u pekarskoj industriji.
Izbor sorte (hibrida) kukuruza
Gotovo sve sorte kukuruza pogodne su za ekološku proizvodnju. Svojstvima određene sorte treba posvetiti više pažnje nego u konvencionalnoj poljoprivredi. Važno je znati da jak razvoj mlade biljke olakšava borbu sa korovima. Ranije sorte bolje koriste organski azot od kasnijih. Kasnije sorte povoljne su za brdovite krajeve (za silažu). Izbor hibrida zavisi od namene, klime i vrste tla.
Plodored
Kukuruz je kultura koja bi trebalo da se uzgaja u plodoredu, koji bi svakako trebalo poštovati u ekološkoj poljoprivredi. Dobre predkulture za kukuruz su mahunarke, detelinsko-travne smese, suncokret, strne žitarice, krompir i druge. Može se uzgajati i u postrnoj setvi, ali samo nakon ranih predkultura. U postrnoj setvi uglavnom se uzgaja za spremanje silaže, gde je preporučljivo uzeti rane hibride, pa tako predkulture mogu biti grašak, uljana repica i ječam.
Ukoliko želite da sejete nakon žitarica, preostaje dovoljno vremena za međukulture (standardno „mišljing“, grahorica-raž, repa, detelina sa pšenicom). Kukuruz je dobra predkultura za strne žitarice, suncokret i soju.
Đubrenje
Kukuruz dobro reaguje na stajnjak i organski azot. Stajnjak ne bi trebalo da bude prezreo. Ukoliko se ide na uzgoj u međukulturi, tada se stajnjak unosi pre podsejavanja u leto u količini 30-40t/ha. Na težim zemljištima stajnjak bi trebalo zaorati u jesen, prilikom osnovne obrade tla.
Gnojnica (osoka) se unosi 2-3 nedelje nakon nicanja kukuruza u količini 20-30 m³/ha, a ukoliko je moguće prihraniti i drugi put, mesec dana kasnije sa istom količinom. Gnojnica mora biti prozračena i razređena u odnosu 3:1 (3 dela vode i 1 deo gnojnice). Prihranu je najbolje obaviti neposredno pre kultivacije, da se spreči gubitak hraniva.
Obrada zemljišta
Osnovnu obradu zemljišta, oranje na težim zemljištima trebalo bi obaviti u kasnu jesen ili tokom zime, a na lakšim zemljištima mesec dana pre setve. Dubina oranja je 20-25 cm. Ukoliko je tlo nepropusno, obavezno je obaviti podrivanje na dubinu oko 35 cm, kako bi prorahlili nepropusni sloj i omogućili normalan razvoj korenovog sistema. Kukuruz nije toliko zahtevan za pripremu setvenog sloja, treba ga pripremiti dobro, ali ne presitno.
Dopunska obrada tla
Ukoliko je oranje obavljeno u jesen ili zimu, u proleće pre setve trebalo bi 3-4 nedelje zatvoriti brazdu, a to je najbolje obaviti drljačama (običnim ili štrigl). Ujedno se i prvi put uništavaju korovi. Nakon desetak dana površinu ponovo preći drljačom ili nekim drugim uređajem, a poslednji put, neposredno pre setve, tlo predsetveno pripremiti mrvičasto i početi setvu. Ovakvim načinom obrade olakšava se kasnija bitka s korovima.
Setva
Setvu kukuruza bi trebalo obaviti kada je temperatura tla oko 10ºC. Setva ranih hibrida može se obaviti i kasnije, pa čak i postrno. Postrna setva kukuruza namenjena je uglavnom za silažu ili ishranu stoke u zeleno (mišljing).
Količina semena za merkantilni kukuruz željenog sklopa 6-8 biljaka/m² (60.000 do 80.000 biljaka/ha) zavisi od krupnoće semena i težine zrna, pa može iznositi 10-20 kg. Kukuruz za silažu zahteva sklop 9-10 biljaka/m2 ili 90.000-100.000 biljaka/ha. Količina zavisi i od vremena setve, kao i od klijavosti i od čistoće semena. Dubina setve treblo bi da iznosi od 5 do 7 cm. Međuredni razmak za kukuruz je 70 cm, a biljka od biljke može biti od 18 do 33 cm.
Regulisanje korova
Preventivno uništavanje korova najbolje je drljanjem i to prvi put 3-4 nedelje pre setve, pa ponoviti još dva puta i nakon toga početi setvu. Bitno je da kukuruz pobegne korovu. Za predsetveno uništavanje korova osim drljače mogu se koristiti i tanjirača, setvospremač i druge mašine.
Za direktno regullisanje korova koristi se mašina za ubijanje korova striegel od faze tri lista – on biljkama useva neće naškoditi, dok će sitne korovčiće visine 2 cm uništiti. Prva kultivacija radi se kada je kukuruz 5-15 cm i to kultivatorom s motičicama. Istim uređajem je potrebno obaviti i drugu kultivaciju kada je kukuruz 30-40 cm visok. Brzina rada sa kultivatorom mora biti prilagođena uzrastu biljke. Postoji i mogućnost fizičke zaštite visokom temperaturom (plamen, para) što je vrlo skupo, a koristi se kada su biljke visine 40-60 cm.
Podsejavanje kukuruza
Cilj podsejavanja je zaštita od erozije tla, poboljšavanje tla i smanjenje gubitka azota. Pretpostavke su da sklop ne sme biti pregust, da biljke imaju dovoljno svetla, da tlo ostane fino za setvu i da ima manje korova.
Za podsetvu koriste se sledeće biljke:
Žuti zvezdan -20-25 kg/ha;
Bela detlina-10-15 kg/ha, u laganim zemljištima pomešati sa travom (ljulj), zbog sprečavanja gubitaka azota;
Crvena detelina u kombinaciji sa engleskim ili italijanskim ljuljem, u razmeri 1:1 u količini 30-35 kg/ha. Podsejati nakon kultivacije (sitnjenja tla) i ako je moguće povaljati (samo na lakšim zemljištima).
Zaštita
U uzgoju kukuruza nema puno problema što se tiče zaštite. Moguć je napad žičnjaka (Agriotes sp.), koji se javljaju u teškim i vlažnim zemljištima i jedu korenje mladih biljaka i na taj način uništavaju biljku. No tlo zaraženo žičnjacima kukuruz se ne seje najmanje dve godine, a preporučuje se sejanje potkulture. Tlo bi trebalo preorati nekoliko puta, ali paziti da se ne uništi struktura tla (ne orati preduboko), čime se smanuje broj žičnjaka. Za insekte, pri setvi za jedan hektar uzme se šaka semena suncokreta i pomeša se sa semenom kukuruza. Suncokret svojom bojom privlači insekte.
Žetva
Pri žetvi ili berbi kukuruza postotak vlage uglavnom je viši od dozvoljenog, pa se kukuruz obavezno mora dosušivati. Vlagu je potrebno svesti ispod 14% kako bi čuvanje bilo moguće. Kukuruz u klipu naknadno se može dusušivati u čardacima.
Prinos kukuruza, suvo zrno u eko poljoprivredi, kreće se od 5.000 do 6.000 kg/ha.

Izvor: Agroklub