Pokrovni usevi – bogatije zemljište za glavni rod

U organskoj poljoprivredi zemljište se nikada ne ostavlja bez bilo kakvog useva, jer takvo zemljište je izloženo eroziji i gubitku organske materije. Zato se ono van glavne sezone uvek zasejava pokrovnim usevima ili usevima za zelenišno đubrenje.

Naučni saradnik Poljoprivredne savetodavne službe Instituta Tamiš iz Pančeva Vladan Ugrenović kaže da ovi usevi mogu da donesu niz agronomskih pogodnosti:

„To se odnosi na poboljšanje zdravlja zemljišta, sprečavanje erozije, zaštititu kvaliteta vode ili biološke raznolikosti. Sve te konkretne koristi teško se mogu finansijski izmeriti. Uvođenje pokrovnih useva u širu proizvodnu praksu, moglo bi značajno da utiče na povećanje održivosti poljoprivrednih proizvodnih sistema“.

Pokrovni usevi mogu da obezbede neophodan azot, poboljšaju strukturu zemljišta, očuvaju zemljišnu vlagu, obezbede suzbijanje korova, uspostave biokontrolu štetnih organizam, utiču na smanjenje oštećenja od bolesti, insekata i nematoda. Potencijalni nedostaci su povećanje troškova za seme ili povećanje obima rada, ali su oni naspram prednosti – minorni.

Kako odabrati pokrovni usev?

Prilikom odlučivanja koji pokrovni usev treba koristiti, treba razmotriti nekoliko bitnih činilaca, kao što su količina padavina u kraju gde imate svoju proizvodnju, nastupanje mrazeva, potrebe glavnih useva i slično.

Prema vremenu setve pokrovni usevi mogu biti zasnovani kao međuusevi – naknadni, postrni, ozimi, a kod širokorednih useva mogu se usejavati i u međuredni prostor kao združeni usevi. Takođe pokrovni usevi mogu biti zasnovani kao jednogodišnji ili višegodišnji.

Nije mali broj razloga zbog čega bi trebalo da razmišljate o pokrovnim usevima, od kojih je možda najvažniji obogaćivanje zemljišta organskom materijom.

„Pokrovni usevi ostavljaju biljne ostatke i time utiču na povećanje sadržaja organske materije u zemljištu. Povećanje zavisi od količine formirane biomase u pokrovnom usevu i odnosa ugljenika i azota u biljnim ostacima, a na ovaj odnos utiče biljna vrsta i vreme kada je pokrovni usev uništen. Biljni ostaci pokrovnih useva sa niskim odnosom ugljenika i azota – leptirnjače, razgrađuju se brže od onih sa visokim odnosom – trave. Posle uništavanja pokrovnog useva trava, biljni ostaci na površini zemljišta imaju visok odnos ova dva elementa, što uzrokuje vrlo sporo razlaganje, a dugoročno utiče na povećanje sadržaja orgnaske materije u zemljištu“, objašnjava Ugrenović.

Koje kulture su pogodne za pokrovni usev?

Prema njegovim rečima, za zasnivanje pokrovnih useva u proleće i leto pogodne su crvena detelina, bela detelina, grašak i slatka detelina, a značajno je i nekoliko vrsta jednogodišnjih lupina. Za većinu područja u Srbiji najpodesnija je bela lupina, jer bolje podnosi sušu. Za ozimu setvu pogodne su inkarnatska detelina, maljava grahorica i ozimi grašak.

„Maljava grahorica od početka marta, pa nadalje, fiksira dva kilograma azota dnevno, a dokazano je i da povećava prinos kukuruza u toj meri da opravdava primenu pokrovnog useva. Ozimi grašak, grahorica i lucerka u pokrovnom usevu mogu da obezbede i do 100 odsto azota za naredni usev krompira. Takođe pokrovni usevi mogu usvajanjem smanjiti gubitke azota u zemljištu i na taj način ga sačuvati za naredni usev. Kako se biljni ostaci leptirnjača brzo razlažu u zemljištu i oslobađaju veće količine azota u vlažnim prolećima može doći do njegovog ispiranja u dublje slojeve, pa to treba imati u vidu prilikom upravljanja takvim pokrovnim usevom. Ove pojave mogu se sprečiti zasnivanjem mešavinama leptirnjača i trava u pokrovnom usevu, kada se razlaganje biljnih ostataka odvija sporije“, objašnjava Ugrenović.

Prekomerna upotreba azotne prehrane dovodi do gomilanja nitrata u zemljištu, a sve to zagađuje podzemne vode. Upotrebom pokrovnih useva u čijim biljnim ostacima je odnos ugljenika i azota iznad 30 (raž u punoj zrelosti, stabljika kukuruza), mikroorganizmi za njihovu razgradnju troše azot, pa se ova pojava može iskoristiti za upravljanje nitratima u zemljištu.

Zadržavanje vlage u zemljištu

Još jedna prednost pokrovnih useva je što oni troše vodu, ali nakon uništavanja biljnim ostacima sprečavaju isparavanje vode iz zemljišta, te na taj način omogućavaju zadržavanje neophodne vlage u zemljištu. Da bi se izbegla većina problema sa nedostatkom vode u proleće, pokrovni usev treba uništiti najmanje dve nedelje pre setve glavnog useva, kako ne bi trošio vodu.

„Uništavanje pokrovnog useva vrši se dve do tri nedelje pre setve glavnog useva, valjkom za pokrovne useve, sitnilicom biljnih ostataka ili herbicidima. Uništavanjem pokrovnog useva formira se sloj biljnih ostataka na površini zemljišta (malč), koji čuva zemljišnu vlagu i povećava infiltraciju vode od padavina, čime se stvaraju povoljni uslovi za zasnivanje glavnog useva. U takvim uslovima direktnom setvom ili delimičnom obradom vrši se zasnivanje glavnog useva“, objašnjava Ugrenović.

Foto: Vladan Ugrenović

Autorka: Marija Jovanović

Izvor: Agroklub