Najznačajnije bolesti i štetočine biljaka

Biljne vrste koje gajimo, podložne su raznim bolestima i napadu štetočina, ukoliko se ne uzgajaju u optimalnim uslovima. Na biljkama se mogu primetiti simptomi oboljenja, oštećenja od štetočina, koji utiču na normalan razvoj biljaka i prinose.

Pre nego što primenimo neko zaštitno sredstvo, treba znati uzrok koji dovodi do određenih simptoma. Pre setve ili sadnje dobro se informišite o uslovima koji su karakteristični za mesto na kojem ćete uzgajati biljke i te uslove uskladite sa zahtevima koje pojedine vrste ili sorte imaju. To će vam pomoći da uzgajate zdrave biljke.

Najčešće bolesti i štetočine

I pored sve brige o našim biljkama, uvek će se javljati bolesti i štetočine. Pojava nekih bolesti i štetočina je periodična, dok se druge javljaju redovno svake godine. Od bolesti redovno se javljaju: plamenjače, pepelnice, bakterijska palež, krastavost biljaka, uvenuće, truleži, šupljikavost lišća, rđe, monilioza.

Pepelnice

Ova grupa oboljenja karakteristična je po simptomu u vidu belih, brašnastih prevlaka, koje se najčešće nalaze na vrhovima mladih grančica, pupoljcima, cvetovima i mladim plodovima. Pojavi pepelnica pogoduje kišovito vreme i povišena temperatura. Na mestima koja su vetrovita, na kojima je dobro prozračivanje, pepelnica se manje javlja.

Pepelnice se javljaju na različitim biljnim vrstama, umanjuju prinose, tržišnu vrednost plodova, mogu dovesti i do propadanja gajenih biljaka. Javljaju se na: jabuci, jagodi, krušci, vinovoj lozi, krastavcu, dinji, lubenici, tikvicama, tikvama, grašku, detelini, ruži i drugim brojnim biljnim vrstama, kako proizvodnim, tako i ukrasnim.

Mere zaštite su sadnja ili setva otpornih sorti. Ne saditi biljke pregusto, kako bi se obezbedilo provetravanje biljaka. Preventivno koristiti preparat od rastavića ili od belog luka. Soda bikarbona je efikasna u borbi protiv ove gljivice. Uklanjati zaraženje delove biljaka. Dobrim su se pokazali sumpor i kalijumov sapun.

Plamenjače

Ova grupa oboljenja javlja se redovno svake godine. Plamenjače mogu u potpunosti uništiti useve, posebno povrća. Simptomi oboljenja su pege koje se prvo javljaju na listovima, ali se šire na stabljike, plodove, krtole. U početku su vodenste, tamnije obojene, a tokom vremena njihova boja se menja i postaju braon. U uslovima povećane vlage, na naličju lista pojavljuje se beličasta prevlaka od gljivice. Izazivaju propadanje plodova na biljci, ali i uskladištenih plodova i krtola.

Plamenjače se javljaju tokom vremena povišene vlage i umerene temperature. Veoma je značajno oboljenje vinove loze, paradajza, krompira, krastavca, dinje i pojedinih godina može u potpunosti da uništi usev. Najznačajnija je bolest krompira i paradajza.

Biljke saditi na terenima sa dobrom ventilacijom. Saditi otporne sorte. Vršiti preventivna tretiranja preparatima od koprive, mleka. Kod pojave bolesti koristiti preparat od belog luka. Najveći efekat ima naizmenično tretiranjenje ovim preparatima.

Gljivična oboljenja

Šupljikavost lišća

Još jedno oboljenje koje izazivaju gljivice. Javlja se na većini voćnih vrsta, naručito na višnji i šljivi. Pored višnje i šljive javlja se na trešnji, breskvi, kajsiji. Na listovima se formiraju pegice koje postaju braon i ispadaju. Listovi ostaju sa mnogo rupica. Intenzitet pojave oboljenja povezan je sa povećanim padavinama.

Krastavost jabuke

Krastavost izaziva gljivica Venturia inaequalis, a simptomi se pojavljuju na svim delovima krošnje. Javlja se u uslovima povećane vlažnosti i hladnog proleća. Prvi simptom su maslinasto-braon pege na listu i lisnoj dršci. Oboljenje izaziva smanjeno formiranje cvetnih pupoljaka, opadanje zelenih plodova, defolijaciju (opadanje listova), umanjuje tržišnu vrednost plodova i sposobnost čuvanja plodova u skladištima.

Rđe

Rđe su grupa oboljenja koja se prepoznaju po grupicama spora na površini biljnog tkiva, koje imaju boju rđe. Pojavi oboljenja pogoduju kišovito i oblačno vreme. Dovodi do defolijacije zaraženih biljaka. Javlja se na žitaricama, luku, pasulju, ribizli, ruži i drugim biljnim vrstama. U zaštiti koristiti preparate od rastavića ili pelina.

Truleži

Ovo je velika grupa oboljenja, a najznačajni predstavnik je oboljenje siva trulež. Izaziva propadanje plodova, ali i celih biljaka. Veoma često oboljenje, koje se javlja u uslovima povišene vlage. To je bolest velikog broja biljaka, naručito su ugrožene: jagode, vinova loza, paradajz, maline. Biljke ne saditi pregusto, ne preterivati u đubrenju i zalivanju. Biljke tretirati koprivom, preparatom od belog luka, sodom bikarbonom.

Štetočine koje se redovno javljaju

Lisne vaši

Lisne vaši se javljaju svake godine. Naseljavaju mlade biljne delove, koji su sočni i mekani. Pojavljuju se tokom proleća. Lisne vaši bodu i sišu biljne sokove. Mogu izazvati deformaciju biljnog tkiva i sušenje biljnih delova. Napadnute biljke zaostaju u porastu, slabije cvetaju i formiraju plodove, podložne su pojavi oboljenja. Lisne vaši žive u simbiozi sa mravima koji se hrane „mednom rosom“, koju one izlučuju.

U zavisnosti od toga o kojoj se lisnoj vaši radi, primenjuju se različiti preparati od koprive, belog luka, mleka, ljute paprike, duvana, pepela.

Mineri lista

Mineri lista su mali insekti, čije larve u tkivu lista prave hodnike i ishranjuju se. Zbog napada ovih štetočina biljke se iscrpljuju, jer dolazi do smanjenja asimilacione površine lista. Borba protiv lisnih minera je veoma kompleksna i zahteva kombinaciju različitih metoda.

Puževi

Puževi, posebno puževi golaći, tokom prošlih godina su postali velika napast. Do njihove prekobrojnosti dolazi nakon blagih zima i vlažnog proleća. Najveće štete pričinjavaju u rasadničarskoj proizvodnji i proizvodnji povrća. Mogu se suzbijati upotrebom piva, palente, zatrovanih mamaca.

Buvači

To su sitni insekti. Odlikuju se malim, sjajnim telom. Boja tela može biti crna, braon, kombinacija žute i crne boje. Štetu pričinjavaju odrasli insekti, koji najčešće napadaju kupusnjače. Pojavi buvača odgovara toplo i suvo vreme. U suzbijanju buvača koristi se navodnjavanje, malčiranje, preparati od belog luka, duvana, ljute paprike.

Autorka: Ranka Vojnović

Izvor:Agroklub