Organik frau
Jelena Nedeljković sa suprugom živi na salašu i bavi se organskom proizvodnjom hrane. Znanje je Jelena donela iz Nemačke i posao se dobro razvija. Ono što im nedostaje je radna snaga.
Kada je pre tri godine spakovala kofere i otišla u Nemačku, tragala je za znanjem. Kao stipendistkinja Programa stipendija nemačke privrede Zoran Đinđić, Jelena Nedeljković je petomesečnu stručnu praksu obavljala u firmi „Bioland markt“ u Berlinu, koja se bavi trgovinom organskih žitarica iz istočne ka zapadnoj Evropi.
Usavršila je jezik, stekla iskustvo i kontakte, a onda se vratila u Suboticu i osnovala firmu „Organik frau“. Danas povezuje organske proizvođače iz regiona sa Biolandom, koji otkupljuje proizvode i preprodaje ih u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji i drugim zapadnim zemljama. „Okuražili smo se i ja i firma da sarađujemo, tako što ću da ih predstavljam prvo u Srbiji i Hrvatskoj, a kasnije smo išli i na proširenje“, priča Jelena.
Organske jabuke
Za sada u Srbiji ima tri partnerske firme, ali traga i za novim proizvođačima. „Interesovanje postoji, zovu iz raznih krajeva Srbije. Neophodno je, međutim, da se uvode postepeno i upoznaju sa našim zahtevima, i da se prilgode. Izbegavamo da srljamo u kupovinu količina ukoliko to nije iz proverenih izvora, a za to je ipak potrebno malo vremena“, objašnjava Jelena. „S druge strane, Bioland, kao jedna vrlo poznata marka u Nemačkoj, kontroliše svoje proizvođače, šalje svoje ljude na teren i organizuje izvoz o sopstvenom trošku, tako da to treba da bude proizvođač koji može da proizvede dovoljnu količinu proizvoda da bi nama sve to bilo isplativo.“
Život na salašu
I sama se iz Subotice preselila na salaš i sa mužem pokrenula prvih pola hektara sopstvene organske proizvodnje. „Muž je nasledio dedovinu i nekoliko hektara i onda smo počeli da razmišljamo u kom pravcu da idemo. Ušli smo u proizvodnju organskog povrća pod plastenicima i to radimo već dve godine. On je ljubitelj voćarske proizvodnje, jer je to učio od svog dede, pa je posadio i tri hektara dunja. Ne prskamo ih, ali nisu još u procesu kontrole i sertifikacije, jer hoćemo prvo da proverimo kako te dunje reaguju na naše zemljište, pa da vidimo hoćemo li da ih uvedemo u organsku proizvodnju“, priča Jelena.
Ono što im nedostaje je radna snaga. „Rezultati se vide, ali je potrebno stvarno mnogo rada, a mi sve radimo sami, porodično. Ne možemo da nađemo radnike. Ljudi odlaze, mnogi su napustili zemlju, pogotovo fizički radnici i zanatlije“, žali se Jelena.
Ostaju svoji na svome
Iako su i sami imali prilike da odu, rešili su da ostanu u Srbiji. Voli svoj život na salašu i mir koji joj pruža, ali ponekad ih muči pitanje da li je to bio dobar izbor. „Ne stajemo od jutra do mraka, a postavlja se pitanje da li će se sve to isplatiti koliko bi se, na primer, isplatilo nekom Nemcu sad da krene kao mi. Imala sam priliku da upoznam jednog od osnivača Biloand markta, koji je otkupio svoju dedovinu od socijalista posle pada Berlinskog zida i krenuo isto ovako. Danas ima otprilike svoje selo, 1.500 hektara, voćarstvo, povrtarstvo, stočni fond, živinarstvo. Bio je kod nas i kad je video šta radimo, rekao je ‘toliko ste vredni da ako vam ikad zatreba posao, dođite kod mene’, jer on je imao i pomoć i radnike i finansijska sredstva, a mi sve radimo sami“, priča Jelena.
Nedoumice su, barem za sada, razvejane, jer su uprkos napornom radu, srećni što su konačno svoji na svom. „Ja sam zaljubljena u Srbiju i njene predele, na isti način kao i u Nemačku i njene predele, ali on je nasledio dedovinu i ostali smo da probamo da razvijemo to što smo dobili i za sada se ne kajemo. Guramo dalje, a vreme čine svoje, pa ćemo da vidimo kako će da bude.“
Autor: Sanja Kljajić
Izvor: Deutsche Welle
