Organski uzgoj heljde
Heljda, osim visoke hranjive vrednosti i medonošenja, ima veliki agrotehnički značaj: brzo raste, guši korove, dobar je predusev i usvaja iz zemljišta teško rastvorljiva jedinjenja fosfora. Jedna od njenih najvećih prednosti je to što je izuzetno pogodna za organski uzgoj.
Koji uslovi moraju biti ispunjeni?
Heljda je veoma osetljiva na mrazeve, pa je minimalna temperatura za klijanje i nicanje 4Co. Optimalne temperature za razvoj su 13Co-25Co, a za cvetanje 17Co-19Co.
„Potrebe za vodom su velike, naročito u periodu cvetanje – nalivanje plodova. Nema naročitih zahteva prema predusevu, ali najviše joj odgovaraju jednogodišnje leguminoze, korenasto-krtolaste biljke i ozima žita. Ne preporučuje se gajenje u monokulturi“, kaže dipl.ing. Nemanja Konstantinović.
Setva heljde
Dodaje da heljda veoma dobro koristi hraniva, koja su data direktno, kao i ona koja su data za predusev. Naročito dobro reaguje na stajnjak. Đubriva je najbolje unositi pred osnovnu obradu, a prihranjivanje u fazi masovnog cvetanja.
„Setva se obavlja kada se zemljište na 10 cm dubine zagreje do 15Co, odnosno kada prođe opasnost od mrazeva. Seje se uskoredno, žitnim sejalicama na 12,5 cm ili širokoredno, na 45-50 cm. Dubina setve je 4-6 cm“, napominje Konstantinović.
Plod heljde prosečno sadrži 13-15% belančevina, 1,2% masti, 70% skroba, 10%-20% celuloze i oko 2% šećera. Cenjena je i medonosna biljka sa 60-100 kg meda sa 1 ha.
Nega heljde
Primenjuje se valjanje posle setve. Kod širokorede setve obavlja se i međuredna kultivacija. Takođe, poželjno je obaviti i dopunsko oprašivanje pomoću pčela ili zategnutog kanapa.
Plodovi sazrevaju mesec dana nakon cvetanja
Dužina vegetacije kod heljde je od 50 do 120 dana. Pri povoljnim uslovima klija od drugog do četvrtog dana posle setve, a nakon nedelju dana pojavljuje se prvi stalni list. Cvetanje počinje 20-30 dana nakon nicanja, a otvaranje cvetova jedne cvasti traje 15-25 dana, a cele biljke 30-60 dana. Prvi plodovi sazrevaju 25-30 dana posle početka cvetanja. Najbolje vreme žetve je kada je oko dve trećine zrna dobilo mrku boju.