Suzbijanje šljivine ose u uslovima eko uzgoja

[vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Šljivina osa je štetočina koja ima potencijal da potpuno uništi tek zametnute plodove. Ona ima jednu generaciju godišnje i razvija se isključivo na šljivi. U proleće, za vreme cvetanja ranih sorti šljive, pojavljuju se prvi odrasli insekti. Posle kratkotrajne dopunske ishrane, dolazi do kopulacije odraslih insekata, pa onda ženke polažu jaja u osnove cvetova.

Na jednom cvetu može da se nađe samo jedno jaje. Ženka može da položi nekoliko desetina jaja. Iz njih se legu sitne larve koje se potom ubušuju u tek zametnute plodove. Plod se u početku razvija, ali ubrzo otpada na zemlju. Oštećenja na biljci mogu se prepoznati po rupicama na vrhu ploda, a miris je neprijatan i podseća na stenice. Jedna larva može da uništi nekoliko plodova. Koliko će plodova biti oštećeno zavisi od sinhronizacije razvoja biljke domaćina i larvi.

Pesticidi negativno utiču i na korisne organizme

Kada je vreme hladnije, larve se razvijaju brže od biljaka i potrebno im je više plodova da bi završile ciklus svog razvoja. Opadanje plodova se obično događa u prvoj polovini maja. Zajedno sa poslednjim napadnutim plodom larva pada na zemlju, gde u površinskom sloju, najčešće na dubini od oko 5 cm pravi čauru. U čauri ostaje preko zime posle čega prelazi u lutku i na kraju u odraslu jedinku. Deo populacije može da ostane u dijapauzi i do dve godine.

Mere kontrole u konvencionalnoj proizvodnji zasnovane su isključivo na hemijskim merama, pri čemu se insekticidi širokog spektra delovanja iz grupe piretroida i neonikotinoida primenjuju u vreme opadanja latica šljivinog cveta. U to doba, u voćnjaku, takođe, mogu da budu prisutni polinatori i drugi korisni organizmi, pa primena pesticida može imati štetan uticaj na njih. Povlačenje neonikotinonida i mnogih drugih insekticida iz primene smanjilo je mogućnost uspešnog suzbijanja ovih štetočina. Pored toga, u organskoj proizvodnji ne postoje sredstva za kontrolu tih parazita.

Biološka kontrola ose u eko uzgoju

Pomenuti razlozi bili su povod da se otpočne istraživanje u kojem će biti ispitana mogućnost primene agenasa za biološku kontrolu, što bi odgovaralo primeni i u organskoj proizvodnji. Početno istraživanje sprovedeno je na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci pod mentorstvom Ralf-Udo Elersa zaposlenog u nemačkoj kompaniji Enema. Za istraživanje su korišćene 3 vrste komercijalnih populacija entomopatogenih nematoda Steinernema feltia, Steinernema carpocapsae i Heterorhabditis bacteriophora.

Nematode su valjkasti crvi končastog izgleda koje karakterišu različiti načini ishrane. Ljudima su najpoznatije one koje se kao paraziti nastanjuju u čoveku (npr. Trichinella spiralis), a zatim i vrste koje se nastanjuju u životinjama i biljkama. Osim tih grupa koje čoveku nanose štete, postoje i vrste koje imaju drugačiju ulogu u prirodnim lancima ishrane. Tako postoje i nematode koje se hrane bakterijama, gljivicama i predatorske nematode. Entomopatogene nematode su specifične po tome što imaju sposobnost da se kao paraziti nastanjuju na insektima. Međutim, taj proces je specifičan po tome što se odvija uz simbiozu sa bakterijama.

Tretiranje larvi nematodama

U početnoj strategiji postavljanja testova za kontrolu šljivine ose, plan je bio da se nematode ubace posle silaska larvi u zemlju jer je veoma dug period do njihovog izlaska i postojalo bi dovoljno vremena da se proces potpuno završi. Nematode bi svojim aktivnim kretanjem pronalazile larve u zemlji i na taj način obavljale kontrolu za narednu godinu. Laboratorijski testovi su ipak pokazali da nematode ne mogu da izazovu mortalitet larvi koje su već oformile čauru jer je ta čaura za njih neprobojna barijera.

Ipak, utvrdili smo da su larve pre stvaranja čaure (neposredno po padanju ploda na zemlju) izuzetno osetljive na entomopatogene nematode. Takođe smo primetili da su entomopatogene nematode vrlo efikasne i ukontroli odraslih jedinki. Ta efikasnost se kretala od 90-100%, u zavisnosti od primenjene doze. Eksperimenti na oglednim poljima, u kontrolisanim uslovima, gde je nekoliko stabala prekrivano mrežom za zaštitu insekata da bi se mogli razdvojiti različiti tretmani i kontrola, potvrdili su te rezultate.

Eksperiment u šljiviku

Laboratorijski i kontrolisani testovi su na oglednom polju rađeni od 2012. do 2015. godine. Naredni korak u dokazivanju efikasnosti entomopatogenih nematoda bila je primena u uslovima na oglednom polju ali bez ikakvih ograničenja. Pošto je jedino za sada poznato suzbijanje šljivine ose obavljano insekticidima, nije bilo lako naći proizvođače spremne da ne tretiraju svoj voćnjak standardnim sredstvima, već agensom za biološku kontrolu kao što su entomopatogene nematode.

Ipak, našli smo jednog odvažnog poljoprivrednog proizvođača u Hrvatskoj koji je bio spreman da rizikuje rod svog voćnjaka radi naučnih eksperimenata i dobijanja rezultata koji bi omogućili intenzivno gajenje šljive na jedan potpuno nov način, bez upotrebe pesticida. Na površini od 3 ha sproveli smo test. Tretirali smo polovinu voćnjaka entomopatogenim nematodama u vreme otvaranja prvih cvetova. Druga polovina nije tretirana s namerom da se utvrdi kolika šteta nastaje kada tretman izostane. Cilj je bio da se tretira međuredni prostor voćnjaka neposredno pre izlaska insekata iz zemlje. Nematode bi inficirale insekte na njihovom putu prilikom izlaska iz zemlje. Inficirani insekti bi ubrzo uginuli, a to bi imalo efekat njihove kontrole.

Pratiti brojnost štetočine!

Ipak, rezultati su izostali. Razlog je taj što je voćnjak tek u prvoj godini organskog uzgoja, a prethodnih godina sprovođena je precizna zaštita od šljivine ose, tako da nije postojala populacija koja bi načinila štetu. Ovo je takođe pokazatelj da je potrebno pratiti brojnost populacije parazita i utvrditi ekonomski prag štetnosti i na osnovu njega doneti odluku o tretiranju.

Iako su rezultati u polju u 2015. godini izostali, naš poljoprivredni proizvođač spreman je da ispitivanje ponovi i u narednim godinama da bi se došlo do optimalnog načina kontrole tih štetočina na ekološki prihvatljiv način. Time bi bili ispunjeni principi organske proizvodnje, očuvanja zdravlja ljudi i zaštite životne sredine. Pažljivim praćenjem brojnosti populacije i tretiranjem samo onda kada za to postoji potreba cena tretmana može znatno da se smanji. U ovom slučaju, kao i u mnogim drugim je dokazano da je osnovni preduslov za uspešnu kontrolu štetnih organizama dobro poznavanje njihovog životnog ciklusa i uslova za razvoj, čime se stiču preduslovi za pravovremenu reakciju.

Ovaj članak pisan je u saradnji s Branimirom Nježićem, s Agronomskog fakulteta u Banjoj Luci koji se specijalizovao za u ovom tekstu ranije obrađenu oblast.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Izvor: AgroKlub[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]