Organska ima svetlu budućnost
[vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Jaka volja, velika energija, vera u sebe, mašta koja i nemoguće pretvara u stvarno… Ništa neobično za mlade ljude. Međutim, retki su oni koji te vrline obogate stvarnim, upornim, intelektualnim i fizičkim radom i naprave ozbiljan preduzetnički poduhvat, na svoju, ali i dobrobit celog društva. Upravo takav je Mirko Vlček, dvadesetpetogodišnji inženjer agronomije iz Pivnica, u “organskim” ali i širim krugovima odavno dobro poznat proizvođač voća i povrća. Ovog mladog i uspešnog momka svake sedmice možete sresti na specijalizovanim pijacama u Beogradu, Novom Sadu i Bačkoj Palanci gde prodaje zdravlje iz svoje bašte, a mi smo ga “ulovili” u Selenči, u Centru za organsku proizvodnju (COPS), čiji je njegovo gazdinstvo član i gde sa ostalim proizvođačima deli znanja i iskustva, uči i oplemenjuje svoj posao. Poznaju, doduše, Mirka i oni što ne posećuju često pijace, nego im je draže da kupuju surfujući po inetrentu. Takvih je još više, a tek oni imaju kompletnu uslugu – netom ubrano organsko voće i povrće istog dana stiže im na vrata. Kako se, podrazumeva se, ovaj budući master agroekonomije, odlično snalazi u novim, i trgovinskim, i marketinškim, i komunikacionim, i proizvodnim tehnologijama, nije čudo što je internet najvažniji kanal prodaje proizvoda sa imanja Vlčekovih. Na fejsbuk stranici “Organski proizvodi iz Pivnica” redovno se ažuriraju podaci o ponudi organske hrane, ne samo sa ovog, već i drugih gazdinstava iz Pivnica, kako bi asortiman bio bogatiji. Kupci naručuju, proizvođači im robu dostavljaju, a taj se krug svakim danom širi. -Nije sve to lako, ali lepo je, u isto vreme. Ali, to je moj izbor i sve ide svojim putem. I dok sam bio mlađi, stalno sam razmišljao o tome kako da unapredimo naše porodično gazdinstvo i maštao o sopstvenom biznisu. Potvrdilo se da je motivacija jača kada radite za sebe, ne za drugoga – priča Mirko za “Agrosmart”. Počeo je, veli, sa baštom od 33 ara, a sada uzgaja voće i povrće na pet hektara. Uz njega su i drugari, jednako vredni, kuražni i sposobni. Sa ovih njiva na internet i prave pijace stižu organski pasulj, cvekla, šargarepa, luk, a u dvorištu su i koze, patke i kokoške. I pre nego što se lati posla u povrtnjaku ili za računarom Mirko u cik zore nahrani koze i živinu. Već to ovog momka izdvaja od većine mladih ali ako, oslikavajući ovu neuobičajenu svakodnevnicu pomenemo i činjenicu da je naš sagovornik studentsku stipendiju ulagao u početak biznisa, odnosno u zalivni sistem, da bi imao što kvalitetniji rod, onda je kao dan jasno da je reč o izuzetnom preduzetniku. Vraćajući nas na pionirske korake u organskoj proizvodnji, Mirko veli da mu je tada cilj bio da se upozna s takvim vidom poljoprivrede. Njegova se porodica zemljom bavila uvek, ali on je eksperimentisao, probavao, učio… I danas marljivo uči jer, uveren je, bez stalne edukacije nema napretka. Zajedno sa ortacima, na bašti namenjenoj samo eksperimentima, isprobavaju biljne kulture, opipavaju im bilo, prate ih i osluškuju. Napominje da je ogled rađen sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad od kojeg je dobio različite sorte za ogled, od pasulja i luka, preko tikvica, šargarepe, do leblebije, boba… Suština ove proizvodnje je da se uspostavi odgovarajući prirodni sistem na parceli. Onda je ona mnogo bolja i isplativija od konvencionalne, kaže ovaj mladi preduzetnik u agrobiznisu, koji je pre par godina, zapravo u drugoj godini po započinjanja biznisa, kao nagradu za dobru poslovnu ideju, dobio plastenik od kompanije Filip Moris, što mu je mnogo značilo. Na pitanje zbog čega se okrenuo organskoj proizvodnji kada na našem tržištu ova hrana još uvek nije vrednovana kao u razvijenim zemljama i kada uslovi za poslovanje nisu laki, Mirko odgovara da ga je pokretala ljubav prema prirodi i kvalitetnim stvarima, što ovaj vid poljoprivrede u suštini jeste. -Bilo bi dobro kada bi to bilo opše prihvaćeno, da postoji svest o tome koliko je važna zdrava hrana, priroda uopšte i da se takvi stavovi neguju i šire. Kroz ove proizvode propagiramo i značaj očuvanja prirode, zdravog načina života koji podrazumeva i zdravo telo i duh – poručuje naš sagovornik napominjući da je organska proizvodnja idealna za zadržavanje ljudi na selu, jer predstavalja i ekonomsku održivost. Govoreći o karakteristikama organske proizvodnje, koja isključuje primenu pesticida, herbicida i veštačkih đubriva, Mirko kaže da stajsko đubrivo zamenjuje veštake, pa tako na primer, azotna đubriva menja kopriva. Umesto sredstva za zaštitu bilja dobar je i beli luk. Na 700 grama luka doda se sedam litara kipuće vode, to odstoji 36 sati i spremno je za upotrebu. Cvetni pojas od nevena privlači insekte predatore svojim mirisom. Oni se tu gnezde, a hrane se lisnim vašima koje tako uništavaju. Istu ulogu ima i biljka komorač. U organskoj proizvodnji za krompir se koristi ulje biljke nim iz Indije. To je preparat koji je uglavnom u upotrebi za negu kože u kozmetičkoj industriji, ali je istovremeno i odličan insekticid. Protiv štetočina koristimo i duvan koji ih svojim jakim mirisom odbija – objašnjava Mirko Vlček.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Izvor: Agrosmart[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]
