Biobašte kao najintenzivniji oblik organske proizvodnje hrane
Organska poljoprivreda je sve prisutnija u Srbiji, a za proizvodnju zdrave hrane za jednu porodicu nije potrebna velika površina zemljišta – dovoljno je tek nekoliko kvadratnih metara, pa da izgled i kvalitet plodova budu veoma dobri. Najintenzivniji oblik organskog uzgajanja povrća je, takozvana, biobašta koja može da bude izvor zdravlja, ali i prilika za mnogo veću robnu proizvodnju.
– Najbolji primer organske poljoprivrede je intenzivni bio-baštenski način proizvodnje, koji uključuje i obavezno baštensko kompostiranje, korišćenje plodoreda, nastiranje zemljišta, međuuseve, obilje biljaka, a potom i insekata prijatelja, glavnih pomagača u organskoj zaštiti. Tu je preventiva i predostrožnost osnova višegodišnjeg sistema upravljanja proizvodnjom povrća – objašnjava u razgovoru za „eKapiju“ prof. dr Branka Lazić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Lazić navodi da se biobašta često formira za potrebe domaćinstva i tada je to tradicionalna bašta na organskim principima, bez sertifikacije. Ipak, ako proizvod ide na tržište on mora da bude sertifikovan. Zakon opredeljuje dužinu perioda konverzije u organsku, kao period učenja i prilagođavanja sveta biobašte ili neke druge proizvodnje.
Ovaj vid gajenja povrća odomaćio se u mnogim urbanim prostorima, ali biobašta je odlična prilika i za zapošljavanje ljudi na selu. Tako je 600 žena u Vojvodini edukovano da, udružene u ženske zadruge, proizvode u biobaštama.
– Naš put učenja, zasnivanja proizvodnje i sertifikacije trajao je tri godine, okupljajući ukupno oko 1.700 žena, pre svega iz ruralnih sredina Vojvodine. Aktivnim radom Sekretarijata za ravnopravnost žena i Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost žena bilo je moguće okupiti već za prvu fazu – Tribine o osnovama organske poljoprivrede i biobaštovanstva, oko 600 žena iz svih regiona Vojvodine. U njihovim sredinama, moji saradnici i ja, imali smo nesvakidašnje susrete, edukaciju i razgovor uz mnogo neobičnih događanja – navodi profesorka Lazić.
Od tribine „Organska proizvodnja-šansa za sve“ Vlade Vojvodine, odnosno Sekretarijata za privredu, zapošljavanje i rodnu ravnopravnost i Pokrajinskog Zavoda za rodnu ravnopravnost (2013-2014) sa udruženjima žena iz ruralnih sredina Vojvodine i stručnim timom iz poljoprivrednih stručnih službi, zatim Instituta i Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, NVO Zelene mreže Vojvodine i Centrom za organsku proizvodnju Selenča, na bazi programa koje je osmislila i realizovala profesorka Branka Lazić, došlo se do „Otvorenih škola organske poljoprivrede“ po sistemu FAO otvorenih škola (škole bez zidova) u 2015. godini.
– Tada su postavljeni i prvi temelji i prva znanja o organskoj poljoprivredi i, ono što je veoma važno, učvrstila su se stara i stvorila nova prijateljstva na bazi organske poljoprivrede. Sledeće godine, druga faza, program edukacija žena u okviru njihovih udruženja bio je takozvana edukacija sa predavanjima iz različitih oblasti organske proizvodnje u zavisnosti od opredeljenja udruženja žena i dominantne poljoprivredne proizvodnje, odnosno, zanimanja koja po tradiciji pripadaju ženama – kaže sagovornica „eKapije“.
Već 2013. i 2014. godine podignute su prve bio bašte i prvi plastenici i voćnjaci po organskim principima. Zahvaljujući uspešno realizovanom FAO projektu otvorenih organskih škola u okviru Centra za organsku proizvodnju u Selenči stečeno je korisno iskustvo o kombinaciji predavanja i praktičnog učenja.
– Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova 2015. godine je postavio projekat ekonomskog osnaživanja žena u okviru aktivnosti ženskih udruženja i drugih organizacija koje se bave edukacijom žena, sa osam centara otvorenih škola kao primera dobre organske prakse. Rad se odvijao u centrima udruženja i imao je dva dela: predavanja eksperata za željenu oblast organske proizvodnje i – najznačajnije – škole praktičnog rada, diskusija i druženja, u biobaštama i plastenicima, koje su vodile žene organski proizvođači.
Profesorka Lazić ističe da su načinjeni prvi, veoma značajni i neuobičajeni koraci edukacija u biobaštama i plastenicima Ženske otvorene škole organske poljoprivrede doneli mnogo novina, a udruženja žena su ojačala uspešno otvorivši puteve razvoja ženskih centara organske poljoprivrede i njihovih funkcija u ekonomskom osnaživanju žena.
Autorka: M. Andrejić
Izvor: eKapija
Foto: Stefan Manja
