Ružica Babec: Fondacija ETNOS je kreator zdravog načina života – mentalnog i fizičkog

Lepe su noći nad vojvođanskom ravnicom. Ali i zore, podneva i sutoni, sa samo naizgled poznatim slikama i oblicima. Šajkaš (nekada Sentivan), izrastao iz utvrde iz XIII veka, saborno je mesto ljudi pristiglih sa raznih strana, kojima je „bilo potrebno 30 godina da se jedni na druge naviknu, upoznaju i zavole“. U ovu sredinu, izmešanih ljudi i kultura, sticajem životnih okolnosti, ovaga puta srećnih, stigla je i Ružica Babec, rođena i odrasla na novosadskom asfaltu (Grbavica) i postala svojevrsni promoter mentalnog i fizičkog zdravlja. Magistrirala je iz oblasti seoskog turizma, a u temi „Sportsko-rekreativni sadržaji u seoskom turizmu Vojvodine“, iskoristila i svoja znanja profesora fizičkog vaspitanja.

Po otvaranju SPENS-a, početkom osamdesetih, vodila je sport i rekreaciju i sanjala da će jednog dana naći tišinu, prirodnu sredinu primerenu čoveku. Našla ju je u Šajkašu, u čemu joj je pomogao Gojko Todorović, agronom i čovek jedinstvenog pogleda na svet, poznatiji kao tumač likova iz vojvođanske svakodnevnice. Tandem Babec-Todorović zajedno je, 2009. godine začeo priču o Fondaciji ETNOS – kulturno-umetničko-zabavnoj radionici u kojoj se baštini tradicija. Ista ljubav prema selu, kulturi, umetnosti, starim zanatima, raritetnim stvarima, knjigama, ovo dvoje ljudi, pretvorilo je „Gojkovu hacijendu“, situiranu u samom centru Šajkaša, u kulturno utočište, sa cijem da unapredi život Šajkašana, pre svega onaj kulturni, a onda i duhovni.
– Fondacija ETNOS je zamišljena kao prostor u kome se održavaju kulturne manifestacije, likovne kolonije i umetničke izložbe, pesnički susreti, a u sali koja može da primi veći broj ljudi, i slavlja i proslave. Zamišljeno je da ETNOS pomogne razvoj sela u kulturnom smislu, gde će se meštani i gosti okupljati, družiti i uživati – objašnjava Ružica Babec.
Ispunjavajući svoj naum, počev od 2010. godine, najviše iz sopstvenih sredstava, ovaj dvojac je uspeo da adaptira prostor, koji danas na tri nivoa sadrži centralnu prijemnu salu, biblioteku, galeriju slika, etno sobu, sobu sa razbojem, devet soba za smeštaj gostiju.
Od kada se njihovoj priči pridružila Brankica Babec, doktorant na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu – organska proizvodnja, nikla je i organska bašta (na dva hektara, od čega se pola hektara nalazi uz kuću). Ako se tome doda stoka koja slobodno pase, živina koja se nesputano kreće po „Gojkoviom salašu“, gosti ETNOS-a imaju jedinstvenu priliku da probaju što domaću hranu, što hranu od proizvoda iz organske proizvodnje.
– Mi funkcionišemo po principu da i „ono što ne možemo možemo“. Sami smo pravili police, krečili, farbali, zidali, obnavljali stari nameštaj, tapacirali ga… U par navrata smo dobili manja sredstva (do 50 hiljada dinara, jednom 100 hiljada), od Pokrajine razboj, i jednom smo na konkursu za javne radove imali pomoć tri radnika koji su odradili teške fizičke poslove i na svemu tome smo zahvalni – kaže gospođa Babec i nastavlja:
– Prošle godine smo otvorili i na uslugu meštanima ponudili biblioteku od 3.5 hiljade knjiga. Proces prikupljanja knjiga trajao je vrlo kratko, i za svega tri meseca, naša lična zbirka višestruko je uvećana donacijama naših prijatelja, gostiju, meštana… Zatim smo otvorili etno sobu, u kojoj se nalaze stvari iz svakodnevnice, uglavnom stare više od 100 godina. Stalno organizujemo likovne kolonije i imamo veliku galeriju slika. Do danas je adaptiran veći deo prostora, ostale su manje intervencije i dopune, koje ćemo rešavati u hodu. Uskoro otvaramo suvenirnicu. Želja nam je da što pre naš ETNOS zaživi punim kapacitetom. Zato organizujemo druženja, edukacije, manifestacije… Manifestacija „Zdrava hrana svakog dana“, vezana za organsku baštu je već tradicionalna, i ove godine će biti održana 30. septembra. Prošle godine po prvi put je održana „Zimnicijada“, u organizaciji ETNOS-a, Miše Blizanca i dece iz ŠOSO „Dr Milan Petrović“ i koja je bukvalno uposlila celo selo. ETNOS, ovakav kakav je danas, ostvarenje je jedne zamisli ali…, to još uvek nije onako kako želimo. Želja nam je da u svakom trenutku bude puno zaljubljenika u lepe knjige, stare stvari, rukotvorine. Etno soba je zamišljena da svaka žena koja radi neki ručni rad može da ga izloži i proda. Zamisao je da se svi uključe u ovu priču i da svi imaju koristi od nje, i oni koji tkaju, i oni koji izrađuju suvenire – kaže gospođa Babec.
A turisti mogu biti i Begrađani i Novosađani, kada im zatreba zimnica ili vezen peškir, stolnjak ili ćilim, kada im treba organsko voće i povrće; turisti mogu biti i podunavske Švabe, kojih je nekada u Šajkašu bilo mnogo i koji svake godine obilaze spomen groblje na kojima počivaju njihovi preci; biciklisti kojih ima sve više; oni koji vole duge šetnje; sakupljači lekovitog i začinskog bilja, ali i oni iz IT sektora, zatočenici skučenih, kancelarijskih prostora, da se oprobaju u baštenskim poslovima ili pokušaju neki drugi vid aktivnog odmora (za sve zavisnike objekat ima WiFi). Šajkaš je interesantan i za strance jer pokazuje tradiciju i kulturu sela sa više nacija, a tu su i salaši – brend vojvođanske ravnice, dva očuvana prirodna jezera Mutnjača i Anđina bara na kojima se može pecati, kupati. Tu su i teniski teren, i konjički klub, bazen (16×10), jedan dvorac, kuća verovanja…
ETNOS je, kao što i značenje reče kaže, skup svega onoga što određuje jedan narod, ovoga puta šajkaški, vojvođanski, a nastojanje para Babec-Todorović je da pokaže svim ljudima dobre volje, ljubiteljima prirode, zdravog načina života, način kako da to ostvare.

Izvor:TOP Srbija