ORGANSKO POVRĆE „VOZAR“: Prepoznatljivi i totalno drugačiji od drugih
Novosađani koji vole sveže, neobično povrće, a pritom i organski uzgajano, znaju da ga uvek mogu pronaći na Limanskoj i i Ribljoj pijaci, na tezgama koje godinama drži porodica Vozar. Ukoliko neko ne voli da pazari na pijaci, proizvode ovih vrednih domaćina može kupiti i u najbližim megamarketima u svom komšiluku. U ponudi ima svega – od šargarepe, preko cvekle, kupusa…
Vladimir Vozar, uvek nasmejan, ljubazan i spreman da pomogne savetima svakome ko se prvi put nađe kraj njihove tezge, kaže za naš portal da oni već godinama imaju stalne mušterije, ali da se svakodnevno pojavljuju i nove, koje se prvo raspituju kako se koje povrće konzumira, da li se jede sirovo ili se kuva.
A Vladimiru nikada nije teško da iznova i iznova ponavlja priču…
Naime, Vozarevi iz Kisača su porodica koja je među prvima počela da se bavi organskom proizvodnjom, i to u vreme kada prosečan Novosađanin uopšte nije ni čuo niti znao šta je to organska proizvodnja.
Sve je počelo davne 1987. godine, kada je bračni par Andrija i Zuzana Vozar, sa sinovima Vladimirom i Miroslavom, rešio da počne sa proizvodnjom neobičnog, a na ovim prostorima i retkog povrća.
– Na ovaj način smo želeli da budemo prepoznatljivi i totalno drugačiji od drugih. Cilj nam je bio da kupci rado kupuju od nas. Interesantno je kako su naše tezge na novosadskim pijacama od samog početka izazvale veliko interesovanje sugrađana, najverovatnije zbog jedinstvenog asortimana na našem tržišu – priča Vladimir Vozar.
I sada, posle 30 godina, Vozarevi su lideri u proizvodnji organskog povrća, mada se danas sve više porodica odlučuje na ovaj potez, a da Vladimir nije ljuboroman na konkurenciju govori i činjenica da je uvek rad da da savet novim proizvođačima, kao i da ih uputi u sve tajne ovog poljoprivrednog zanata. Na njihovim tezgama povrće je uvek besprekorno poređano, što ih odvaja od većine drugih prodavaca.
Naime, ono što se već godinama nalazi na njihovim tezgama drugi prodavci uglavnom nemaju ni dan-danas. Suočeni sa ovolikim bogatstvom povrća kod Vozarevih, Novosađani su jako brzo zavoleli da kupuju upravo od njih.
Proizvodnju organskog povrća započeli su tri godine kasnije, kada im je dr Branka Lazić, najveći poznavalac organske poljoprivrede na našim prostorima, videvši njihovu posvećenost, savesnost i ozbiljnost, sugerisala da sa konvencionalne pređu na zdravu, tzv. organsku proizvodnju.
– U početku nam je bilo teško. Cela porodica je vredno učila kao što i svaki zanat mora da se uči. I to nije kraj – i dalje učimo, nešto dopunjujemo naš asortiman povrća, radimo, osluškujemo šta nam kupci traže i šta žele još da vide na našim tezgama. Krenuli smo na pola hektara zemlje, a danas imamo preko 13,5 hektara i uvek se trudimo da iz godine u godinu uvećamo parcelu, kao i da uvedemo neku novu povrtarsku kulturu. Međutim, potražnja je tolika da moram zadržati fokus na starim kulturama, i da proizvodim ono što znam. Ne smem dozvoliti da lutam, jer trenutno mogu mnogo više da prodam nego što mogu da proizvedem – priznaje Vlada Vozar.
Prema njegovim rečima, brokoli je bilo prvo povrće koje je proizvedeno za tržište, što je tada bio totalni novitet, a zatim je došao i meksički krastavac, kao i razne salate koje se u to vreme nisu mogle videti kod nas.
Ipak, Vlada kaže da je na početku proizvodnje najteže bilo doći do semena. Međutim, zahvaljujući prijateljima koji su putovali po svetu, Vozarevi su počeli da dobijaju seme najrazličitijih vrsta povrća. Vremenom je Vladimir počeo da pravi selekciju, pa je neke vrste salata izbacio.
Kako objašnjava kada je reč o organskoj proizvodnji hrane, tržište je danas mnogo veće, ali i zahtevnije nego kada je njegova porodica počela da se bavi ovim poslom.
Inače, da je nesebičan pokazuje i to da danas Vlada Vozar pomaže mlađim proizvođačima organske proizvodnje, jer je on odavno izgradio brend u Novom Sadu, Vojvodini i šire.
ŠTA ODREĐUJE CENU ORGANSKIH PROIZVODA: Upitan zbog čega su organski proizvodi skuplji u odnosu na druge poljoprivredne artikle, Vladimir Vozar kaže da je razlog tome taj što uzgajanje organske hrane predstavlja veliki rizik i što zahteva ogromnu posvećenost i pripremu zemljišta. Takođe, i zemljište za proizvodnju ove vrste zdrave hrane mora da bude određenog kvaliteta, što podrazumeva da godinama ne sme da se tretira bilo kakvim hemikalijama. Takvo zemljište mora da bude prijavljeno da bi se dobila specifikacija, kako bi na njoj mogla da se uzgaja organska hrana.
Tekst: Ljiljana Natošević Milovanović
Izvor: Moj Novi Sad