Poljoprivredno gazdinstvo Letić sa Čeneja
[vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Da bi organski proizvodi, koji su neznatno skuplji u odnosu na konvencionalne, načinili proboj na tržište, potrebno je mnogo vremena i truda. Nada i Dejan Letić, koji se dugi niz godina bave organskom poljoprivrednom proizvodnjom kažu da nije toliko komplikovana koliko iziskuje i zahteva puno rada. Jedan vid napora koji čine proizvođači organskih proizvoda je i udruživanje. „Organski sat-Novi Sad“ je neporfitabilno udruženje koje su osnovali porodice koje već imaju organski status – Dolovac, Aćimović i Sabo iz Futoga, Letić sa Čeneja i Vozar iz Kisača, a tu su i porodice koje su još uvek u periodu konverzije – Idei iz Temerina i Kuzmanović sa Čeneja. Ovi proizvođači promovišu organsku proizvodnju, organizuju proizvođače organske hrane radi zajedničkih nastupa, lakšeg plasmana proizvoda i da se čuje da postoje ljudi koji shvataju značaj organske proizvodnje i da žele time da se bave. Nada i Dejan su se upoznali u srednjoj poljoprivrednoj školi i već tada su znali da će se preseliti iz grada na selo. Oni se poljoprivredom bave iz ljubavi pa im nije teško da ispoštuju principe organske proizvodnje. Na njihovom gazdinstvu imaju 3 staklenika i 3 plastenika, a ostatak zemlje im se nalazi u čenejskom ataru. Od voća imaju lešnik, dunju, šljivu, breskvu, jabuku i trešnju. Od povrća proizvode krompir, krastavac, tikvice, papriku, boranija, paradajz, grašak, kupus, blitvu, zelje, rotkvice, azijski miks, motovilac i potočarku. Protiv štetočina se bore spravljenim biljnim preparatima od koprive, belog luka, mladih zaperaka paradajza i krompira, pepela. Đubrivo nabavljaju od komšije koji ima dva konja. U zamenu za konjski stajnjak, Letići daju organsku slamu za ishranu konja. Pored konjskog stajnjaka koriste i kokošije đubrivo i Fertor (organsko čvrsto NPK đubrivo životinjskog porekla sa sekundarnim elementom).
Letići imaju odličnu saradnju sa Univerexportom a najviše vole direktan kontakt sa krajnjim potrošačima pa se subotom i nedeljom mogu naći na Ribljoj pijaci u Novom Sadu. Većina njihovih proizvoda odlazi za Beograd preko nakupaca. Protivnici organske poljoprivrede tvrde da su organski proizvodi znatno skuplji od onih iz konvencionalne proizvodnje. To je istina samo ako se gleda površno. Više cene organskih proizvoda su pre svega posledica većeg angažovanja radne snage. Hrana proizvedena po principima organske poljoprivrede ne sadrži bilo kakve veštački sintetizovane materije a proizvodi imaju veću nutritivnu vrednost od onih koji su proizvedeni konvencionalnom proizvodnjom.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_gallery type=“nivo“ interval=“0″ images=“2004,1981,1982,2000,1998,1997,1973,1986,1985,1990″ onclick=“link_image“ custom_links_target=“_self“ img_size=“large“][/vc_column][/vc_row]
