U poseti organskom proizvođaču Nataši Sabo
[vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]U sredu 18. novembra, posetili smo salaš porodice Sabo koji se nalazi u futoškom ataru nedaleko od Novog Sada. Porodica Sabo je ovaj salaš od pola hektara kupila pre desetak godina sa ciljem da imaju mesto na kom će njihova deca uživati i rasti u dodiru sa prirodom. Zemljište u tom reonu spada u slatinasta zemljišta pa je proizvodna vrednost ovih zemljišta znatno manja u odnosu na zemljišta tipa černozema. Slatinasta zemljišta zahtevaju eliminaciju štetnog dejstva površinskih i podzemnih voda. Iako su se poljoprivredom bavili kao sekundarnom delatnošću, i pored lošijeg kvaliteta zemljišta, odlučili su se za proizvodnju i to organsku. Ukoliko bi ovakvu zemlju obrađivali po principima konvencionalne proizvodnje, njen kvalitet bi se vremenom još više pogoršao nagomilavanjem teških metala i ostalih nus produkata od đubriva i zaštitmih hemijskih sredstava. Svest, poštovanje prirode i njenih zakona, nenasilnost i ljubav prema zemlji, temeljni su principi na kojima treba zasnivati nove načine poljoprivredne proizvodnje kao što je organska proizvodnja. Njihovo zemljište se hrani isključivo ovčijim stajnjakom i kompostom kao i biljnim preparatima od nevena, koprive, hajdučke trave. Nataša nema veliku lepezu proizvoda ali ima nešto što drugi organski proizvođači nemaju, a to je najskuplji začin na svetu, šafran. Ovoj biljci je Nataša obezbedila sve povoljne uslove za rast uključujući i drenažu. Svaka zasađena lukovica za 3-4 godine stvara još nekoliko novih koje se mogu vaditi, klasirati i ponovo zasaditi. Kao začin se koriste samo tučci i to vršni delovi crvene do narandžaste boje, koji se moraju pažljivo odvajati od ostatka cveta, a potom se sušiti. Da bi kvalitet ostao visok, sve to treba obaviti istog dana kad je cvet i ubran. Šafran cveta u oktobru-novembru i glavna aktivnost se odvija upravo tada. Potrebno je ubrati 110-170 hiljada cvetova, koji rastu na 10 ari, za jedan kilogram ovog začina. Šafran se može brati samo jednom godišnje u toku cvetanja, a jedna osoba može dnevno ubrati oko 60-80 grama. Za uzgoj šafrana idealne su pozicije koje su dobro osunčane, pogoduje mu propusno tlo te ne zahteva puno vode, čak mu previše vode može naškoditi pa je agrotehnička mera kao što je drenaža idealna za Natašino slatinasto zemljište. Uzgoj šafrana je odličan način da se iskoriste male parcele i kao takav idealan je za manja porodična gazdinstva. Pored šarfana, u Natašinoj ponudi mogu se naći i grašak, blitva, crni luk, beli luk, tikvice, maline, jagode, šljive, kruške, dunje i jabuke. Ključ za uspešnu organsku proizvodnju je zemljište koje je bogato i zdravo. Jedna od metoda za obogaćivanje zemljišta, a koju koristi Nataša, je malčiranje slamom. Malč hrani tlo, unosi retke elemente i sprečava eroziju. Nataša kaže da foliju ne koristi jer na taj način mogu da prežive neke štetočine kao što su buvači i puževi golaći.
Da bi se svest o organskom načinu uzgoja ugradilo u nove generacije, neophodno je raditi na više nivoa – od formalne edukacije, pa sve do intenzivnog rada na sopstvenoj svesti. Planeta Zemlja je došla do kritične tačke, i ukoliko se ne dogodi pozitivan zaokret u našem odnosu prema njoj, velike su šanse da ćemo biti svedoci strašnih posledica. Mnogi kažu da je već kasno, a mnogi ne pristaju na to i nastavljaju da se bore. Zapitajte se i sami kojoj vrsti ljudi pripadate, i kakav svet želite da ostavite svojoj deci.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_gallery type=“nivo“ interval=“0″ images=“2100,2099,2098,2097,2096,2094,2093,2092,2091,2090,2089,2088,2087,2086,2085,2084″ onclick=“link_image“ custom_links_target=“_self“ img_size=“large“][/vc_column][/vc_row]
