Nije našem pasulju došao kraj
[vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]O tome kako nam je na trpezama najčešće pasulj iz Kine, Kirgistana, Perua, Madagaskara, Tanzanije, Antigve i Barbude i drugih egzotičnih zemalja i kako naši poljoprivrednici dižu ruke od njega, slušamo već godinama. Naravno, sve je tako i svakodnevno se u marketima možemo uveriti u to da ovu, omiljenu nam namirnicu mahom uvozimo, ali nije da još uvek nemamo domaćeg pasulja i domaćih proizvođača. Što je najvažnije i najlepše – mladih “pasuljdžija”.
Jedan od njih je Mirko Vlček iz Pivnica, dvadesetpetogodišnji inžinjer poljoprivrede, trenutno na master studijima agroekonomije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, koji se već par godina uspešno bavi organskom proizvodnjom. Na imanju u ovom vojvođanskom mestu već par godina proizvodi i pasulj. Sada organski ali kako proces konverzije zemljišta za ovaj vid poljoprivrede traje tri godine, u prvoj godini taj se pasulj prodavao kao konvencionalan.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/3″][vc_single_image image=“2887″ border_color=“grey“ img_link_target=“_self“ img_size=“large“ alignment=“center“][/vc_column][vc_column width=“2/3″][vc_column_text]Kada sam po završetku fakulteta odlučio da se bavim organskom proizvodnjom i uopšte povrtarstvom, razmišljao sam o tome s čim da krenem s obzirom na to da nisam imao tržište i obezbeđen plasman. Zato sam se opredelio za pasulj koji ne mora odmah da se proda, može da se uskladišti, a jednostavan je za čuvanje. Važno mi je bilo i to što nije iziskivao velika ulaganja – priča nam ovaj mladi poljoprivrednik, član Centra za organsku proizvodnju Selenča, kojeg već dobro znaju kupci na pijacama u Novom Sadu, Bačkoj Palanci, odskora i u Beogradu, a naročito oni koji organske proizvode od njega i njegovih kolega kupuju preko interneta, odnosno fejsbuka.
On kaže da je proizvodnja isplativa, ali da se veoma mora voditi računa o vremenu setve jer ako se tu omane šteta može biti velika. „Optimalan rok za setvu je kratak i važno je posejati na vreme, ni previše rano ni kasno. Ako se poseje rano sklon je bolestima, a ako se rok prekorači, desi se da ga suša uništi“ veli Mirko i dodaje da organski pasulj štiti ekstraktom belog luka koji ga čuva od bolesti, poboljšava mu imunitet, rešava plamenjaču…[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Pasulj spade u grupu leguminoznih biljaka na čijem korenu u kvržicama žive bakterije azotofiksatori. Bakterije koje žive u simbiozi sa pasuljem usvajaju azot iz vazduha koji je važan za rast. Važno je stoga i da se stalno radi međuredna kultivacija da bi vazduh ulazio u korenov sistem.
Naš sagovornik povrće gaji na 5,5 jutara, a trenutno na imanju ima 13 sorti pasulja. Kako kaže, oglede radi sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i gaji „bekla“, „maksu“, „zlkatka“, „igman“, „bosnu“. Ima i šoder, biljku koja mije pasulj ali mu je, kao plod, najsličnija.
„To što su proizvođači u Srbiji digli ruke od pasulja ekonomska je stvar. Ako se prodaje na veliko, cena je niža i nije isplativ, ali ako se ide na pijace i prodaje na kilogram, drugačije je“ priča nam Mirko koji uz rad na njivi stigne i na pijace, i da primi narudžbe preko interneta, sve upakuje, pošalje, odnese kupcima.
Stručnjaci kažu da smo ovu namirnicu počeli masovno uvoziti kada je potrošnja značajno pala, jer su nestali veliki potrošači. Najveći je bila armija, koja je bila ogromna, a zatim i društvene kuhinje u velikim kompanijama u kojima se tri puta nedeljno spremao pasulj. Takođe, ranije je gajen kao međuusev uz kukuruz, dok smo gajili sortne vrste kukuruza. Pasulj u fazi cvetanja i zametanja zrna traži senku što je kod sortnih vrsta kukuruza imao, kao i potrebnu vlažnost. Današnji hibridni kukuruzi su gušće strukture i ne daju mogućnost za gajenje međuuseva.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Izvor: Agrosmart[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]
