Organska proizvodnja profesorke istorije
[vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Organska proizvodnja oblast je oblast koja u našoj zemlji ima visok potencijal. To su prepoznali i proizvođači koji se u poslednje vreme sve više opredeljuju upravo za ovaj vid proizvodnje. Koliko je važna i koliko ima potencijala, dokazuje i činjenica da je organska proizvodnja integralni deo strategije ruralnog razvoja.
U Srbiji je organska proizvodnja organizovana na oko 10.000 hektara, što iznosi 0,28% od ukupnih poljoprivrednih površina. U odnosu na 2013. godinu to je povećanje površina od 14,8 odsto, a sudeći po podacima Ministarstva poljoprivrede ukupan broj poljoprivrednika koji se bave organskom proizvodnjom je 1.867 od čega je 292 broj nosioca sertifikata, a registrovano je i 1.575 kooperanata.
U bio bašti od 1 ha gotovo sve vrste povrća
Jelena Ninkov iz Gložana, po struci diplomirana profesorka istorije opredelila se za proizvodnju organske hrane. Kako posla u struci nije bilo, ona se odlučila za ovaj vid proizvodnje povrća. U njenoj bio bašti, koja je površine od oko jednog hektara, rastu gotovo sve vrste povrća, kako kaže, prati sezonu kako bi uvek imala dobru ponudu na pijačnoj tezgi. Trenutno ima krompir, kupus, kelj, brokoli, karfiol, šargarepu, peršun, paštrnak. Kako je za ovaj vid proizvodnje neophodan i plastenik, podigla ga je na površini od 13 ari, a ovih dana završava još jedan koji će biti namenjen za proizvodnju rasada.
Jelena Rado priča o vremenu pre šest godina kada je shvatila da će u struci teško naći posao te je odlučila da zasnuje povrtarsku proizvodnju. „Rođena sam u Begeču u povrtarskom mestu, a jednu divnu, urednu i šarenoliku baštu svakodnevno sam gledala kod komšinice koja mi je osim dobrog primera i saveta, dala i knjigu o organskoj proizvodnji. U međuvremenu sam se preselila u Gložan gde i sada sa dve ćerke živim u iznajmljenoj kući. Zemljište na kom sadim povrće uzela sam u arendu jer ja nemam svoje imovine.“
Iako nema imovine, ima snagu, želju i volju ali i veliko znanje koje je neophodno za ovaj posao. Proizvodnja zdravog i čistog povrća bez upotrebe hemije bila je Jelenina velika želja, iako je znala da će uz mnogo veći i naporniji rad proizvoditi manje količine, kako to obično biva u organskoj proizvodnji.
Proizvodnja bez hemije zahteva puno rada
„Posla ima mnogo, startujem već u februaru u plasteniku sa pripremom rasada na električnom ćebetu, u martu je već setva povrća na otvorenom, onda dolazi rasađivanje, plevljenje, kopanje zalivanje i tako u krug. Može se proizvesti povrće bez upotrebe hemije ali treba da se radi mnogo više. Imam ženu koja mi svakodnevno pomaže jer ja sama ne bih stigla sve da uradim, a u vreme sezone kada vadimo krompir ili šargarepu, angažujem nadničare. Osim toga, neophodna su velika ulaganja, na samom početku sezone kupujem kvalitetno seme koje ima svoju cenu, zatim velika stavka je i navodnjavanje čija se upotreba ovog leta višestruko isplatila. Na primer, tek posejanu šargarepu zalivala sam svaki dan sve do dana kada je nikla“, objašnjava Jelena.
Dobra pijačna prodaja
Svoje proizvode naša je sagovornica izlagala na pijaci organske hrane „Moj salaš“ u Novom Sadu, a poslednjih nekoliko godina svoje povrće nosi u Novi Beograd na pijacu u Bloku 44. Petkom bere i priprema povrće, a subotom joj kaže nije teško da pređe oko 120 kilometara do Beograda jer tamo je mnogo veća potražnja za organskim proizvodima.
„Imam sertifikat za ovu proizvodnju, ponuda mi je bogata, imam gotovo sve vrste povrća jer kupcima odgovara da kupe sve što im treba na jednom mestu. Već imam i stalne kupce koji prepoznaju pravi kvalitet. Organski proizvodi imaju sve bolju prođu, svest ljudi lagano raste tako da moje povrće redovno prodam. Sve je više pristalica ovakve hrane koji su spremni da kupe proizvode po višim cenama. Na primer, kilogram krompira na mojoj tezgi košta 200 dinara, toliko košta i šargarepa i cvekla ali svi koji kupe ovo povrće znaju da cene moj trud i rad koji su veliki ali ujedno i znaju da su kupili pravo povrće koje ima i svoj prepoznatljiv ukus i miris – kao nekada“, kaže Jelena napominjujući da proizvodeći na ovakav način nema visoke prinose.
Plan je i uvećanje proizvodnje
Učestvovala je i na IX Danu povrća 2015. u Gložanu po prvi put i kao jedini proizvođač organskih poljoprivrednih proizvoda, a za uređenje tezge i svega onoga što je na njoj izložila, osvojila je specijalnu nagradu organizatora. Zadovoljna je, kako kaže, svojim dosadašnjim radom i napominje da nema odustajanja. „Ja sam skromna, mnogo radim, sve sam preuzela na sebe, a ono što je najvažnije, pronašla sam se u ovom poslu. Od naredne sezone uvećavam proizvodnju, povrće ću sejati na ukupno 2,5 jutra, plastenik za proizvodnju rasada je spreman, tako da je sve isplanirano, imaću više vrsta povrća i veće količine. Svesna sam da me čeka mnogo više posla i odricanja, ali ja se bavim onim što zaista volim“, za kraj zaključuje Jelena Ninkov.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Izvor: Agroklub[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]
