Veliki potencijal, male subvencije – Za veću organsku proizvodnju u Srbiji nužan i adekvatan zakon

[vc_row][vc_column][vc_column_text]Iako je potencijal Srbije za organsku proizvodnju itekako veliki, ona čini tek 0,15% ukupne poljoprivredne proizvodnje. Sa pojedinim evropskim zemljama teško da se možemo porediti, jer samo u Austriji, na primer, eko proizvodnja čini 19% ukupne. I u regionu je Srbija iza Hrvatske i Slovenije, dok je stanje nešto bolje u odnosu na Crnu Goru, BiH i Albaniju.

O problemima koji prate ovu vrstu proizvodnju govorilo se početkom juna na zajedničkoj sednici Grupacije za organsku proizvodnju Privredne komore Srbije i Nacionalnog udruženja „Serbia Organica“. Kako bi se povećao broj proizvođača organske hrane i njihova konkurentnost na velikim tržištima, neophodan je zakon i sistem subvencija koji će uvažavati specifičnost te proizvodnje, kao i efikasan sistem kontrole i visok nivo stručnosti proizvođača, zaključeno je na toj sednici.

U kom grmu leže problemi

Ivana Simić, msc. organske proizvodnje i generalni sekretar udruženja „Serbia Organica“, kaže za portal „eKapija“ da sistem podsticaja nije adekvatan i da su potrebne izmene i dopune zakona koji uređuje ovu oblast.

– U 2012. godini oko 200 mil RSD predviđenih podsticaja nije realizovano, zbog nekih neodgovarajućih uslova za organske proizvođače, naročito stočarske, koji su definisani važećim Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Zakon bi trebalo odvojiti od konvencionlane poljoprivrede kako bi se uzeli u obzir specifičnosti organske proizvodnje – kaže Simić i dodaje da je ove godine država planirala 92 mil RSD podsticaja za organsku proizvodnju, dok je u prošloj to bilo 94 miliona.

Nedovoljna stručnost proizvođača jedan je od problema koji prati ovaj sektor poljoprivrede.

– Stepen stručnosti je na lošem nivou. Obuke se vrše uglavnom sporadično u sklopu raznih projekata i sprovodi ih civilni sektor. Nema redovnih, kontinuiranih i organizovanih obuka – kaže Simić.

Tako ni intersovanje proizvođača nije u srazmeri sa potencijalima koje zemlja ima, navodi naša sagovornica.

– Glavne kočnice su to što je potrebno veliko znanje o metodama te proizvodnje, zaštiti, ishrani…Osim toga, nema dovoljno privatnih stručnjaka kao podrška u proizvodnji, nedovoljan je nivo znanja državnog savetodavnog sektora, a evidentan je i problem nedostupnosti repromaterijala, npr. semena, sadnica, sredstva za zaštitu.

Iskustva iz Čuruga

Kompanija „Global seed“ posluje u Srbiji od 2005. godine, a glavna delatnost je organska biljna i stočarska proizvodnja. U sklopu nje, u selu Čurug, otvorena je prva i najveća organska farma muznih krava u Srbiji i na Balkanu. Prema zvaničnoj statistici međunarodne organizacije za organsku proizvodnju IFOAM, to je i najveća farma za proizvodnju organskog mleka u Evropi.

Saša Vitošević, generalni direktor kompanije „Global seed“, u razgovoru za „eKapiju“ ističe nedostupnost organskog semena kao jedan od njihovih najvećih problema.

Zbog nemogućnosti nabavke sertifikovanog organskog semena na tržištu Srbije i dovoljno sertifikovanih organskih sirovina koje koristimo u proizvodnji, prinuđeni smo da deo uvozimo. Koristim priliku da pozovem poljoprivredne proizvođače koji imaju sertifikovane površine zemljišta da postanu naši kooperanti u proizvodnji ratarskih organskih kultura, gde mnogo više mogu da zarade nego u konvencionalnoj proizvodnji – kaže Vitošević.

Vitošević dalje navodi da ih nedostatak subvencija čini nekonkurentnim u odnosu na proizvođače u nekim drugim evropskim zemljama.

– Naime, na snazi je Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU i sva organska hrana bez plaćanja carine se može uvesti iz EU, i na policama u Srbiji se već može kupiti organsko mleko iz Belgije, organsko povrće iz Grčke i Italije itd. Postavlja se pitanje kako mi, u ovakvim uslovima otvorenog tržišta, možemo da konkurišemo organskim proizvodima iz EU, kada naše kolege u EU imaju 3,5 puta veće podsticaje nego mi u Srbiji.

„Global seed“ se kao pionir u organskoj stočarskoj proizvodnji, koju su započeli 2009. godine, na samom početku suočio sa brojnim problemima. Svo znanje i tehnologiju proizvodnje morali su skupo da plate u evropskim zemljama, kaže Vitošević, jer u Srbiji nisu uspeli da pronađu stručnjake.

– Imali smo jako puno problema sa podzakonskim aktima koji su u to vreme regulisali organsku proizvodnju, a koji nisu bili u to vreme primenljivi, jer se niko time nije bavio u Srbiji do tada. Sve godine od početka konverzije do dobijanja sertifikata 2013. godine imali smo ogromne troškove, jer smo primenjivali metode organske proizvodnje, a proizvode prodavali kao konvencionalne, što je rezultiralo velikim finansijskim gubicima. Upravo u tom periodu je izostala podrška države koja je apsolutno normalna i uobičajena u svim evropskim zemljama, jer je poljoprivrednim proizvođačima koji donesu odluku da započnu organsku proizvodnju najteže u periodu konverzije koji traje minimum dve do tri godine – priča direktor „Global seed“-a.

Inače, kompanija „Imlek“ otkupljuje svo organsko mleko proizvedeno na farmi u Čurugu i prerađuje u paletu organskih mlečnih proizvoda pod brendom „bello organic“. Jedan deo mleka, „Imlek“ uslužno prerađuje za potrebe „Global seed“-a, koje se pod brendom „bio panon“ izvozi na tržište Rusije.

Organska biljna proizvodnja u Čurugu obavlja se na 2.400 ha sertifikovanog zemljišta, a kompletna proizvodnja je u funkciji ishrane krava i proizvodnje organskog mleka i mesa.

– Organsko juneće meso je od 1. maja dostupno na tržištu Srbije pod brendom „bio panon“, i to po modelu kućne dostave ili u renomiranim restoranima, hotelima. Odlučili smo se za model prodaje „Home delivery“, jer želimo da garantujemo našim potrošačima da će u roku od 24 časa posle klanja, na kućnu adresu dobiti sveže organsko meso uz sigurno poštovanje svih standarda. Distribuciju i prodaju mesa obavlja naša kompanija „Organic home delivery“ iz Beograda.

„Global seed“ do kraja 2015. godine namerava da tržištu Srbije ponudi sveže organsko pileće meso sa nove farme koja je u procesu pripreme u Gospođincima. Takođe, imaju u planu proizvodnju organskog brašna.

Misija Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede

Na području Vojvodine od septembra prošle godine deluje Vojvođanski klaster organske poljoprivrede. Broji 38 članica, uspešnih u svojoj oblasti, a njegova misija je jačanje razvoja organske poljoprivrede u Vojvodini u svim sektorima – od primarne proizvodnje, preko formalne i neformalne edukacije, do jačanja prerade i plasmana proizvoda njegovih članova.

Olivera Radovanović, predsednik Skupštine Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede i predsednik UO „Zelene mreže Vojvodine“, kaže za naš portal da su formulisali Akcioni program do 2017. godine.

– Time ćemo se fokusirati na kreiranje boljeg okvira za razvoj organske proizvodnje, s ciljem da uspostavimo saradnju sa javnom upravom na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, te saradnju sa adekvatnim insitucijama u EU, kako bi našli svoje mesto na tom tržištu. Smatramo da je veoma važno da kao Klaster organske poljoprivrede postanemo i član IFOAM-a. Akcioni program podrazumeva, naravno, i praktične stvari, kao što je na primer formiranje upravljačkog tima, tako da su mnoge aktivnosti u proteklih deset meseci bile okrenute tome.

Država najslabija karika

Radovanović kaže da je u narednom periodu pred Klasterom nekoliko važnih zadataka na unapređenju eko proizvodnje u Vojvodini.

– Mi ne možemo da se pohvalimo velikim količinama organskih proizvoda. Karika koja je najslabija u celoj organizaciji organske poljoprivrede je država. Ona treba da omogući stabilnost i sigurnost u razvoju ovog sektora, pa će onda biti i više primarnih organskih proizvođača. Jedan od naših narednih koraka je lobiranje za dobijanje podsticaja od države.

Drugi, ne manje važan zadatak Klastera, jeste da edukacijima doprinesu povećanju broja proizvođača organske hrane.

– Petnaestogodišnje iskustvo „Zelene mreže Vojvodine“, koja se bavi promovisanjem organske poljoprivrede preko neformalnog obrazovanja namenjenog farmerima, pokazalo je da je edukacija ključ uspeha razvoja organske poljoprivrede. U Vojvođanskom klasteru organske poljoprivrede imamo i sektor namenjen edukaciji i to će biti jedan od sektora koji treba odmah da počne da radi – navodi Radovanović.

Vojvođanski klaster organske poljoprivrede je otvoren za nove članove, jer imaju za cilj da okupe što veći broj aktera iz tog sektora. Predsednica Skupštine Klastera kaže da samo udruženi mogu da budu respektabilna snaga sa velikim potencijalima i uspesima.

Vojvodina lider u eko proizvodnji

U Srbji su poslednjih godina evidentni pomaci u organskoj proizvodnji. Prema podacima resornog ministarstva, u 2014. godini pod organskom proizvodnjom bilo je 9.446 ha, sto je više za oko 1.200 ha u odnosu na godinu ranije kada je bilo 8.228 ha. Opet, u 2012. godini eko proizvodnja u Srbiji se odvijala na 6.340 ha. U prošloj godini najviše se proizvodilo žitarica, voća, industrijskog i krmnog bilja, a najveće obradive površine pod tom vrstom proizvodnje su u Vojvodini, regionu južne i istočne Srbije, Šumadije i zapadne Srbije, a potom i Beograda.

Olivera Radovanović, predsednik Skupštine Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede, pozivajući se na podatke Ministarstva, kaže da je od ukupnih površina pod eko proizvodnjom u Srbiji, čak 6.421 ha na području Vojvodine.

– Treba uzeti u obzir da se podaci odnose na zemljiše koj je već sertifikovano i ono koje je u periodu konverzije. Naravno, ovi podaci za Vojvodinu se sada razlikuju, jer je poznat podatak iz štampe da je kod Mokrina, u period konverzije ušlo oko 1.500 ha površine namenjene ratarskoj proizvodnji – kaže Radovanović.

Ivana Simić, generalni sekretar Udruženja „Serbia Organica“, ističe da se povećao izvoz organske hrane prozvedene u Srbiji, te da najveći dio ide upravo na strana tržišta.

– Ukupna količina izvezenih proizvoda u 2013. godini iznosila je 7.101.301 kg ( u 2012. godini 1.561.672 kg), a vrednost izvoza je bila oko 10,1 mil EUR (u 2012. godini 3,7 mil EUR). Najviše se izvozi voće niskog stepena prerade, a najveća vrednost je ostvarena izvozom zamrznutog voća i to kupine, maline, višnje, zatim sušenog voća kupine, maline, višnje i jagode, svežeg voća jabuke i šljive, te voćnih sokova i koncentrata voćnih sokova borovnice i jabuke i sušenog začinskog bilja.

Gde nas vodi budućnost

Pomak u sektoru organske proizvodnje u Srbiji napravljen je time što je sadašnje Ministarstvo prepoznalo značaj usvajanja Nacionalnog programa za razvoj organske proizvodnje za period 2015-2020, na kome i udruženje „Serbia Organica“ radi od 2009. godine. Reč je o programu koji definiše sve probleme u eko prozvodnji i predlaže rešenja. Kako je saopšteno na sedinci o organskoj proizvodnji u PKS početkom juna, taj program će uskoro biti usvojen u sklopu Nacionalnog programa ruralnog razvoja.

Ivana Simić kaže da će se teško postići napredak bez redovne obuke budućih i doedukacije postojećih proizvođača.

– Potrebno je obezbediti operativni info centar gde bi potencijalni proizvođači kontinuirano dobijali sve potrebne informacije. Važno je i u okviru državnog savetodavnog sektora formirati posebnu jedinicu za podršku organskoj proizvodnji. S druge strane, i savetodavci se moraju ozbiljnije obučavati, jer uglavnom imaju malo praktičnog iskustva.

Od velike važnosti je, kaže, i uključivanje lokalnih samouprava u razvoj eko proizvodnje.

– Postoje jako dobri primeri. Grad Novi Sad već nekoliko godina radi na tome. Grad Subotica je proletos usvojio Akcioni plan za razvoj organske prozvodnje i izdvojio sredstva za to. Grad Beograd, takođe, od ove godine kreće intezivno da razvija ovu proizvodnju.

Opet, ključne i konkretne poteze, stručnjaci i proizvođači organske hrane očekuju od države.

– Ako država organsku proizvodnju postavi kao jedan od prioritnih oblasti, a imamo informaciju da to ide u tom smeru, te mere podrške prilagodi specifičnim uslovima te proizvodnje, kao i neke druge propise koji se tiču Zakona o poljoprivrednom zemljištu, odnosno, povećanja mogućnosti zakupa državnog zemljišta za organsku proizvodnju, budućnost može biti odlična – kaže Simić za „eKapiju“.

 [/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Izvor: Ekapija[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]