Organski krompir – zaštitni znak biofarme Šokšić
Biofarma Šokšić je gazdinstvo koje se nalazi u selu Taraš, na udaljenosti oko 20 kilometara od Zrenjanina. Mesto gde se nalazi farma izuzetno je pogodno za bavljenje organskom poljoprivredom iz razloga što u blizini sela nema ni jedne fabrike, niti veće saobraćajnice. Selo Taraš se nalazi na peskovitom zemljištu pored reke Tise.
Organskom proizvodnjom ova porodica se bavi od 2006. godine. Imanje se prostire na šest hektara plodne zemlje gde se gaji povrće na otvorenom. Danas se ova biofarma razvija nudeći kvalitetnu mrkvu, paradajz, crni i beli luk, tikvice, cveklu, krompir i šljive. Uz to, na tradicionalni način proizvodi kiseli kupus, sok od paradajza i pekmez od šljiva. I pored relativno kratkog perioda organske proizvodnje, biofarma porodice Šokšić ima potencijal daljeg razvoja, imajući u vidu povoljne agroekološke uslove, veliki entuzijazam i sve šire znanje iz povrtarstva i organske poljoprivrede.
Povratak prirodi i tradiciji
Zaštitni znak farme je krompir na koji su veoma ponosni, jer je postao proizvod koji potrošači prepoznaju po ukusu i kvalitetu i vrlo rado ga kupuju. Proizvodnja je porodični posao gde stariji prenose iskustvo na mlađe, nasleđuju ga i kroz svoje obrazovanje stiču nova znanja i primenjuju ga na farmi. Jedan od možda osnovnih razloga porodice Šoškić zbog kojeg su počeli da uzgajaju hranu na ovaj način je upravo očuvanje prirode.
„Želimo da svi živimo u skladu sa prirodom, da smo srećniji i zdraviji i zato nam je moto povratak prirodi i tradiciji“, kaže na početku razgovora Gordana Šoškić, glavna domaćica ovog gazdinstva. Da je cela porodica posvećena ovom poslu dokaz su i potomci, sinovi Mirko i Goran, koji su odrasli u gradu, upisali Poljoprivredni fakultet i po završetku studija će nastaviti da se bave organskom poljoprivredom na selu. „Mi u porodici radimo svi uz pomoć dva radnika, a u sezoni taj broj bude mnogo veći u zavisnosti od vrste posla koji se radi. Suprug Vojislav i ja smo stalno na imanju, a sinovi su tu kada im obaveze koje imaju na fakultetu dozvole“, priča Gordana i dodaje da je sloga i međusobno poštovanje svih članova porodice temelj na kome se zasniva i poslovni uspeh.
Plan je i izgradnja hladnjače
„Naša želja u narednom periodu je da izgradimo jednu hladnjaču koja bi nam omogućila da povrće sačuvamo na što bolji način da ne izgubi na kvalitetu, jer ga prodajemo tokom cele godine i mora sačuvati svežinu. Proizvodimo dosta vrsta povrća, ali je krompir ono po čemu nas potrošači prepoznaju. Zašto? Zato što smo slušali prirodu i shvatili da na našem zemljištu najbolje uslove za rast ima upravo krompir zbog strukture zemljišta i blizine reke. Krompir je zahtevna biljka zato što cele godine ima posla oko njega. U proleće se seme priprema tako što se naklijava, zatim sledi setva, pa kopanje i druge agro mehaničke mere, vađenje, klasiranje, pakovanje i tako u krug do naredne setve i nove sezone. Naš krompir je zaista ukusan, brzo se skuva i svi koji ga probaju postanu naši stalni potrošači. Osim krompira poznati smo i po kiselom kupusu, koji se koristi kako za sarmu tako i za salatu“, objašnjava Gordana proces proizvodnje njihovog glavnog proizvoda.
Bunari na svakoj njivi
Krompir ne bi bio tako ukusan da porodica Šoškić ne primenjuje i druge agrotehničke mere. „Zemlju đubrimo isključivo stajnjakom svake godine, dosta semena koristimo iz sopstvene proizvodnje, nešto kupimo u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Bez navodnjavanja se ne može ući u ozbiljnu povrtarsku proizvodnju s obzirom na sve klimatske promene, na visoke temperature i malo padavina mi smo na skoro svim njivama izbušili sopstvene bunare i nabavili tifon koji nam puno pomaže u zalivanju“, ističe naša sagovornica.
Nekoliko načina plasmana
„Posle devet godina postali smo ozbiljni i odgovorni poslovni partneri i mnogo je lakše prodati robu nego na početku. Prodajemo na Novom Beogradu u Bloku 44 na organskoj pijaci, takođe snabdevamo specijalizovane prodavnice. Naravno da moramo da idemo u korak sa vremenom i na to smo se odlučili, moram priznati na nagovor mlađih, odnosno sinova, a to je prodaja elektronskum putem. U prilog tome ide i otvorena Fejsbuk stranica, gde se ljudi mogu upoznati bliže sa nama i to je jedan od načina na koji mi promovišemo svoje proizvode. U toku je izrada internet stranice. Naša farma se nalazi u predivnom malom selu Tarašu u Banatu, gde se rode svake godine vraćaju. Taraš je izabran za selo sa najviše roda u Srbiji i nosi titulu Evropsko selo roda.To je samo još jedan od dokaza da je naše povrće apsolutno zdravo jer je opšte poznato da rode dolaze u zdravu sredinu i gde je bogat eko sistem“, objašnjava Gordana.
Birokratija otežava posao poljoprivrednicima
Ona je mišljenja i da birokratija, koja je redovni pratilac organske proizvodnje, u velikoj meri otežava posao poljoprivrednicima.
„Administracija u organskoj poljoprivredi je sastavni deo proizvodnje, mora se voditi dnevnik proizvodnje, dokazati sledljivost postupaka i još puno stvari se moraj ispuniti i to da bi se ispunila forma i omogućilo kontrolorima da imaju bolji uvid u naš rad. Ali, to poljoprivrednicima često predstavlja velik problem, jer oni moraju biti i na imanju i urediti dokumentaciju, a vremena je uvek nedovoljno“, objašnjava Gordana i dodaje da se vrlo malo mladih ljudi bavi poljoprivredom i da bi mladim ljudima bilo bolje da krenu u sopstveni posao u osvajanje organske proizvodnje, gde bi bili mnogo srećniji nego da čekaju da negde pronađu državni posao kojeg sve manje ima.
Cela porodica Šoškić poseduje visoku ekološku svest o očuvanju prirode. Oni su svi svesni da nekontrolisanim prskanjem zagađujemo sve oko sebe i prirodu i svoje zdravlje i zdravlje ljudi koji konzumiraju njihovu hranu. „Možda na kraju da kažem ili je to trebalo na početku, da ovaj posao treba voleti i da ga mi svi porodično radimo s ljubavlju i da je tu možda tajna našeg uspeha – očuvati porodicu raditi ono sto voliš i biti zdrav i srećan!”
Kako dodatno zaštititi krompir?
Za proizvodnju krompira, kao jednog od najvažnijih poljoprivrednih proizvoda, jedna od najbitnijih agrotehničkih mera je njegova zaštita. U savremenoj proizvodnji, gotovo je nezamislivo uzgajati krompir bez upotrebe insekticida. Svakako, najveća štetočina je krompirova zlatica. To je jedan veoma prilagodljiv insekt koji veoma brzo stvara rezistentne forme prema insekticidima kojima je tretiran. Svako tretiranje ostavlja trag na glavnom proizvodu, a njegovim konzumiranjem ostaci pesticida se unose u organizam, u kome mogu na osnovu njegovoga stanja izazvati negativne posledice. Upravo iz tog razloga treba primeniti mere integralne zaštite.
Zaštita u organskim uslovima proizvodnje može se izvršiti, na primer, gajenjem rena između redova. Ren je poznat kao biljka koja ima intezivan rast nadzemne mase, a u ishrani se koriste listovi i koren. Svakako, koren je njegov najznačajniji proizvod koji se zbog sadržaja etarskih ulja koristi kao dodatak ishrani. Upravo zbog tih njegovih osobina, njega krompirova zlatica izbegava i obilazi u širokom luku. Način na koji to treba iskoristiti je njegovo gajenje između redova krompira. Pri takvom načinu združenog gajenja, razmak između redova krompira treba da bude veći, kako bi se krompir mogao ogrtati, a da se time ne oštećuje ren. Liske rena seći po potrebi za ishranu, a koren vaditi nakon vađenja krompira. Ren ostaje duže vremena na jednom mestu, pa zato može zakoroviti parcelu.
Izvor: Agroklub
Vieš o farmi Šokšić na našoj stranici….
