Kako napraviti kvalitetan kompost?

Proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane podrazumeva najviši nivo kontrole svih aspekata tehnologije proizvodnje. Prekomerno intenziviranje poljoprivredne proizvodnje koje se može opisati primenom velikih količina sintetičkih inputa uz odsustvo organskih đubriva, kao što su stajnjak, zelenišno đubrivo i kompost, doveli su do ozbiljnijih posledica. Postavlja se pitanje, koliko je takav vid upravljanja zemljištem održiv?

Na 68. Generalnoj Skupštini UN, 2015. godina proglašena je za Međunarodnu godinu zemljišta, a zemljište neobnovljivim resursom. Time se očuvanje zemljišta stavlja u centar interesovanja jer samo ono može da obezbedi izvesnu hranidbenu sigurnost čovečanstva i sačuva ostale resurse za generacije koje dolaze. Zbog toga je neophodna primena različitih oganskih đubriva ali i bolje upravljanje biljnim ostacima. Istovremeno suočeni sa činjenicom da je količina stajskog đubriva nedovoljna neophodno je u većoj meri koristiti zelenišno đubrivo ali i druge vrste organskih đubriva poput komposta.

Kao rezultat mnogobrojnih čovekovih aktivosti javlja se velika količina organskog materijala kao sporedni proizvod ili otpad, sa velikim potencijalom za ponovno korišćenje. Kompostiranje je kontrolisani biološki proces razgradnje organskog materijala i njegova transformacija u stabilan humusni materijal sličan zemljištu. Kompost je ništa drugo nego do organsko đubrivo koje je poreklom od različitih organskih odpadaka koji je nastao procesom biorazgranje – kompostiranjem. U procesima transformacije i razlaganja organske materije učestvuju mikroorganizmi i drugi živi članovi koji su stanovnici zemljišta. Njihov broj i aktivnost određuje dinamiku razlaganja supstrata. Za dobijanje visokokvalitetnog komposta procesi mikrobiološke razgradnje se moraju odvijati uz kontrolu temperature, vlage, kiseonika od strane čoveka. Zbog toga kompostiranje nije gomilanje različitog biljnog materijala na jednom mestu već je to kontrolisani metod proizvodnje visokovrednog organskog đubriva, najstariji i najprirodniji način recikliranja organskog materijala. Pre početka procesa kompostiranja potrebno je odabrati način koji najbolje odgovara našim uslovima, količini, vrsti i kvalitetu organske materije koje posedujemo, ali i načinu iskorićavanja dobijenog komposta. U našim uslovima, najprihvatljiviji načini kompostiranja su: Baštensko (u dvorištu) sa drvenim ili plastičnim komposterima, industrijsko kompostiranje (tržišno orjentisana proizvodnja supstrata) i anaerobno kompostiranje – industrijska prerada organskog otpada uz dobijanje nuzproizvoda i biogasa. Kod pravljenja komposta potrebno je najpre odabrati takvu lokaciju koja ima dobar prilaz i olakšanu manipulaciju sa kompostom. Najbolja su ona mesta koja su zaštićena od direktnog sunca, u zavetrini, sa severne strane. Odabir nepovoljnog mesta izgradnje ili neadekvatna konstrukcija može izazvati niz neželjenih posledica po okolinu. Kada se kompostiranje obavlja na zemlji (u bašti), površina na kojoj će se odlagati material za  kompostiranje mora da omogući proceđivanje vode i aeraciju donjih slojeva ali i nesmetanu aktivnost organizama koji žive u zemljištu i u kompostu. Zbog toga se preporučuje stavljanje grančica ili nekog drugog teksturnog materijala na površinu zemljišta na kojoj će se kompostirati. Materijal organskog porekla koji može služiti za proizvodnju komposta može da varira u širokim granicama u pogledu kvaliteta, sadržaja pojedinih elemenata, C/N odnosa i sadržaja vode. Preduslov uspešnog kompostiranja je pravilan odabir i priprema organskog materijala za kompostiranje. Cilj sortiranja je razdvajanje organske mase na osnovu sadržaja ugljenika odnosno azota, da bi se stvorio optimalan odnos C/N za normalan rad mikroorganizama. Često puta se dešava da postoje različite štetne primese, tj. materijal koji je nepoželjan u kompostu, te se on prilikom selekcije mora izdvojiti. Posebna pažnja se obraća eliminisanju biljka ili biljnih delova koji su zaraženi sa nekim patogenom, ili korovskih biljaka koje su sposobne da produkuju veliku količinu semena i kao takve se nađu u materijalu za kompostiranje, što može pričiniti kasnije probleme u daljoj proizvodnji. Usitnjavanje se obavlja sitnilicama (sečkama) ali može i ručno pomoću noža, ašova, a veoma uspešno se može koristiti i baštenska kosilica. Poreklo i količina materijala uslovljavaju i način usitnjavanja. Cilj usitnjavanja je da se povećava površina za aktivnost mikroorganizama i ubrza razgradnja materijala. U lakoj, usitnjenoj mešavini bioloških-organskih ostataka veoma brzo dolazi do procesa razgradnje.
Odabrani materijal se zatim meša u odgovarajućem odnosu vodeći računa o izbalansiranom odnosu ugljenika i azota. Pripremljeni i usitenjen biljni materijal se slaže u kompostne gomile ili ubacuje u kompostere. Najjednostavniji način pripremanja komposta podrazumeva pravljenje kompostnih hrpa na zemlji, bez korišćenja sanduka, širine 2 m i proizvoljne dužine. Na površinu zemlje se tada stavlja strukturni materijal (slama), a zatim naizmenično slažu slojevi organskih otpadaka između kojih se stavlja sloj zemlje. Visina komposta koji se dobija na ovaj način je 2 m, a nakon formiranja kompostne hrpe ona se prekriva slamom i slojem zemlje. Mešanje komposta se vrši kada se procesi mikrobiološke razgradnje uspore i temperatura smanji ispod 40 °C. Tokom perioda kompostiranja može se vršiti dopunjavanje sa novim, svežim biljnim materijalom koji se predhodno priprema uz kontrolu i praćenje procesa koji se dešavaju u kompostnoj gomili.

U slučajevima kada organska materija neravnomerno pristiže treba je dodavati sukcesivno, u zavisnosti od vrste materijala, poželjno je puniti kompostere tek nakon što se prikupi određena količina materijala.
Za vreme kompostiranja postoji mogućnost uticaja na procese koji se dešavaju u kompostu u cilju njihovog pospešivanja ili usmeravanja. Zbog toga je potrebna permanentna kontrola temperature i vlažnosti. Prekrivanje kompostišta je obavezno, jer se na taj način kompost štiti od atmosferskih padavaina i direktnog sunčevog zračenja. Kiša može povećati vlažnost u kompostu i promeniti tok mikrobiološke razgradnje u korist anaerobnih mikroorganizama, na taj način se proces kompostiranja može produžiti (potrebno je mešanje). Prekrivanje komposta može da se vrši slamom, plastičnim pločama ili folijama.

Nakon svih  aktivnosti koje predhode početku mikrobiloške razgradnje potrebno je izvršiti kontrolu stanja komposta naročito njegove vlažnosti. Zato se preporučuje permanentna kontrola procesa koji se dešavaju u kompostu, prisustva neprijatnih mirisa i pojave glodara. Kompost koji je spreman za upotrebu je tamne boje, rastresite strukture i u njemu se nemože razaznati originalni materijal koji je korišćen. Pre upotrebe komposta potrebno je izvršti prosejavanje kroz sito dimenzije (2 cm) radi otklanjanja krupnih primesa. Primena komposta se može vršti ručno ili mašinama u količini koja je uslovljena načinom proizvodnje i vrstom biljka. Kompost se najčešće upotrebljava na manjim površinama, za intenzivniju proizvodnju, zbog visoke cene i nedovoljnih količina. Od velike je koristi u baštenskoj proizvodnji, za đubrenje leja s povćem, rasadničkoj proizvodnji itd.  Karakteristike kvalitetnog komposta su: puna zrelost; visok sadržaj organske materije; odsustvo semena korova i patogenih organizama; čistoća; pH vrednost od 6 do 7,8; odsustvo teških metala i toksičnih supstanci; veličina čestica manja od 1,5 cm; tamna boja; prijatan miris zemlje i sadržaj vlage manji od 50%.  Kompost koji se dobija korišćenjem različitog biljnog materijala sadrži >30% organske materije i ima odnos NPK hraniva 0,3 : 0,2 : 0,6.

U razvijenim delovima sveta danas se veliki značaj pridaje održivim sitemima proizvodnje. Ako pođemo od pretpostavke da je naše samo ono što dajemo, onda u tom slučaju zemljište zahteva potpunu pažnju. Pravilnim uspostavljanjem ciklusa kruženja organske materije na gazdinstvu, očuvaće se plodnost zemljišta i omogućiti blagodat budućim generacijama.

Doc. dr Srđan Šeremešić