Kako se izboriti sa pirevinom?

Kako se izboriti sa pirevinom?

Povrtari se svake sezone sreću sa pirevinom (lat. Agropyron repens syn. Elymus repens). Ona je jedan on najupornijih korova koji naseljava naše bašte i voćnjake. Upustiti se u borbu s njom nije lako, jer ima veoma moćan i razgranat koren. Toliko je agresivan korov da guši sve biljke oko sebe, uskraćujući im svetlost i vlagu, a izlučuje supstance koje sprečavaju rast mnogih gajenih kultura.

Višegodišnja biljka – klijavost zadržava do četiri godine

Pirevina je višegodišnja biljka, a u zavisnosti od uslova rasta, može da bude visoka 20-130 cm. Raste na obrađenim i neobrađenim površinama. Više joj prijaju zemljišta umerene vlažnosti. Podnosi i poplave. Njen koren čine veoma dobro razvijeni člankoviti rizomi koji se pružaju kroz zemljište. Rizomi su veoma otporni na sušu i smrzavanje. Šire se u zemlji, a na 1 ha može da bude i do 5.000 km rizoma pirike. Na 1 m² može da se nađe i do 25.000 pupoljaka, a masa podzemnih organa može dostići i do 3 kg. Prilikom obrade zemljišta poljoprivredne mašine seku rizome na manje komade, raznose ih po parceli i tako pomažu širenju pirike. Pirika cveta od aprila do oktobra. Stvara veliki broj sitnih semenki koje zadržavaju klijavost i do četiri godine. Razmnožava se vegetativno (rizomima) i generativno (semenom). Na jednom mestu može da raste i sedam godina.

Osim što je korovska vrsta, pirevina je i prenosnik više biljnih bolesti, insekata i nematoda. Od davnina se koristi u narodnoj medicini za lečenje mnogih oboljenja, čišćenja krvi od svih otrova, upale pluća, podstiče rad sluzokože želuca, creva, jetre, pankreasa, žuči. Njen koren se vadi i sakuplja tokom jeseni. Sitni korenčići se odstranjuju, a krupni dobro operu i suše. Čuva se dobro zatvorena.

Metode borbe protiv pirevine

Konvencionalne metode borbe protiv drugih vrsta korova često dovode do širenja pirike. Ona je toliko uporan korov da i najmanji deo rizoma može dati novu biljku. Tokom proleća i jeseni prilikom pripreme gredica mogu se sakupljati rizomi pirevine. Ukoliko planirate oranje parcele koja je naseljena pirevinom, tada je potrebno da dubina oranja bude veća od 30 cm jer na većim dubinama rizom ove korovske biljke se guši i izumire.

Dalija je jedna od retkih biljaka koja potiskuje piriku. Upornom sadnjom dalije na površinu pod pirikom potisnućete ovu korovsku biljku. Gusta setva raži je još jedna mera borbe protiv pirevine. Raž se seje gušće nego u standardnoj setvi. Postupak se ponavlja dva puta. Kada raž dovoljno naraste, tada parcelu treba istanjirati i nakon odmaranja zemljišta, ponovo posejati raž. Pirici ne odgovara ni setva krompira. Krompir ne utiče na pirevinu, ali stalno kopanje i prevrtanje zemlje ne prija ovoj korovskoj biljci. Moguće je pirevinu suzbiti malčiranjem u sloju debljem od 10 cm, sa biljnim materijalom koji se zatim pospe drvenim pepelom. U proleće se na ovakva mesta mogu posaditi tikvice koje su ljubitelji tako pripremljenih gredica.

Kartonom i crnom folijom protiv pirike

Jedan od načina borbe protiv pirike je i karton. Naime, pirevina se može dobro prekriti kartonom koji će dovesti do njenog propadanja zbog nedostatka svetlosti. Za ovaj postupak potrebno je najmanje godinu dana. Preko kartona se nabaci sloj zemlje na koji se poseje bilje pogodno za zeleno đubrenje. Međutim, kao saveznik u toj borbi može poslužiti i crna folija. U toku dve godine na određenoj površini se preko pirike prevuče crna folija, a korišćenjem određenih biostimulatora, pre postavljanja folije, proces se može ubrzati i skratiti na godinu dana. Pirevina ne voli heljdu, kupusnjače i mahunarke. Ako se te biljke koriste kao zeleno đubrivo, korist je dvostruka.

Treba voditi računa i o tome da se smanji usitnjavanje rizoma i njihovo rasturanje po parceli jer će se iz svakog, i najmanjeg dela, stvoriti biljka. Otpad od pirevine, rizomi ili klasovi, sa semenom ne smeju se stavljati u kompostnu gomilu, jer će se na taj način, upotrebom komposta, pirevini omogućiti novi razvoj. Na kraju, dobro je znati i to da, ukoliko pirevinu kosite redovno na 5 cm, dolazi do iscrpljivanja i propadanja njenih rizoma.

Autorka: Ranka Vojnović

Izvor:www.agroklub.rs

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *