Danska lekcija o organskom mleku

Evropskoj uniji je loše vreme za mleko, ali ne i za organsko. Posle Nemačke i Francuske, Danska je najveći proizvođač takvog mleka u Evropi, sa 500 miliona litara samo prošle godine. Farmeri dobijaju subvencije – od mlekara, države i evropskih fondova, štite ih udruženja, a imaju i siguran plasman.

Srbija ne zaostaje u kvalitetu proizvoda, ali je još pionir u organskoj proizvodnji mleka.

Najveća je u regionu, ima 2.200 grla, 32 hektara pašnjaka i 1.740 hektara pod organskim žitaricama, ali je organska farma u Čurugu jedina u Srbiji. Krave su na otvorenom, hrane se travom, silažom i organskim koncentratom. Uslovi u štalama – evropski.

„Mi plasiramo na tržite oko šest miliona litara mleka godišnje. Ideja je da jednog dana imamo oko 8.000 po kravi godišnje, u ovom trenutku smo na nivou od 7.000“, kaže Jovan Popović, izvršni direktor za proizvodnju farme u Čurugu.

Mleko ima evropski sertifikat za kvalitet, ali ostaje na domaćim rafovima.

„Imate situaciju da na policama u Srbiji možete naći belgisjko uvozno organsko mleko koje je po istoj ceni kao i naše mleko, ali taj proizovđač ima 3,2 puta više podsticaje nego mi u Srbiji. I to naše poslovanje čini nerentabilnim“, kaže vlasnik organske farme iz Čuruga Saša Vitošević.

A u Uniji ista slika, ali drugačiji uslovi za poljoprivredu.

U Danskoj se poizvodnjom organskog mleka bavi oko 300 farmi i taj broj svake godine raste i to sa razlogom. Ovaj način proizvodnje subvencioniše se sa 100 evra više po hektaru, u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, a cena mleka u radnjama je viša za čak 50 odsto.

Per Tomasen se organskim stočarstvom bavi 18 godina, i nije se pokajao. Ima 230 krava, a svaka daje 11.000 litara mleka godišnje.

„Dobijamo subvencije i od mlekare. U ovom trenutku one su prilično visoke u odnosu na 1998. kada sam ja počeo. Tome doprinosi i potražnja za organskim mlekom u Danskoj, Evropi i Kini“, kaže farmer Per Tomasen.

Ta prekogranična potražnja za organskom hranom puni Dansku kasu sa 230 miliona evra godišnje. Kasu pune i domaći kupci, trećinu mleka koju kupuju organskog je porekla.

„Na globalnom nivou mi smo prvi u svetu po kupovini organskih proizvoda u radnjama, 2014. to je bilo oko 7,6 odsto i ta brojka stalno raste u odnosu na potrošnju konvencionalne hrane“, kaže Anders Kristijansen iz Ministartva za hranu, poljoprivredu i ribarstvo Danske.

Danska školuje i decu za organsku proizvodnju. Iako su iz grada, nemaju ni iskustvo ni zemlju, učenici organske srednje škole žele da postanu farmeri.

„Zanima me samo organska proizvodnja. Mislim da je ona bolja i za zemljište i za životinje“, kaže učenik Frederik Volf.

O budućnosti organske proizvodnje brinu mladi, ali i Udruženja poljoprivrednika koja danskom farmeru garantuju da će njegovo mleko biti otkupljeno i to za najbolju cenu.

Izvor:RTS