Zova čuva seoska domaćinstva

Zova ili bazga (crna zova) je izuzetna biljna vrsta koja pripada porodici Caprifoliaceae, kozokrvnica. Treba razlikovati crnu i crvenu zovu.

Crvena zova je otrovna

Crvena zova (Sambucus racemosa) se još naziva planinska, divlja ili grozdasta zova. Ova vrsta je otrovna. Vrlo je slična korisnoj crnoj zovi. Cveta ranije od crne zove, tokom aprila i maja, a cvetići su zelenkastožuti. Stablo crvene zove poraste u visinu do 5 m, a njeni listovi su izduženiji i sitniji. Plodovi su jarko crvene bobice koje sazrevaju početkom jula. Ovu vrstu je najlakše prepoznati po boji srčike u grančicama. Kod crvene zove ona je svetlosmeđa.

Crnu zovu koristimo za sokove, čajeve, džemove

Crna zova (Sambucus nigra) je vrsta koja se koristi u ishrani. Ona je samonikla biljna vrsta. Raste po ivicama šuma, uz seoske puteve, u živicama, na zapuštenim i neobrađenim parcelama. To je višegodišnji grm ili drvo koje naraste u visinu 3-10 m. Njeni cvetići su sitni, mlečno bele boje, u obliku cvasti. Cveta u periodu od maja do juna-jula u zavisnosti od vremenskih prilika, a bobice sazrevaju tokom septembra ili ranije ako je vreme sunčano i toplo.
Od zove se mogu koristiti cvetovi, zrele bobice, listovi, kora drveta. Cvet se bere dok se nije sasvim rascvetao tokom toplih i suvih dana i suši na toplom, senovitom mestu, izloženom promaji, da bi se cvasti što brže osušile i ostale bele. Ukoliko cvet potamni nije više pogodan za upotrebu. Plodovi se beru kada sazru. Mogu se prerađivati ili sušiti. Sušenje plodova se obavlja na temperaturi 60-65ºC u rerni ili na otvorenom, kada je vreme suvo i toplo. Dobro osušeni plodovi su bez mirisa, kiselo-slatkog ukusa. Od zove mogu da se pripremaju sokovi, kompoti, džemovi, marmelade, želei, čajevi. Ona se, takođe, može upotrebljavati u gastronomiji, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Sveže bobice možemo da konzumiramo u malim količinama (jedna cvast) jer izazivaju dijareju i povraćanje. Termički obrađene plodove zove (džem, marmelada i slično) možemo da koristimo u neograničenim količinama.

Plantažno gajenje

Zbog sve veće tražnje zova se gaji i na plantažama. Za plantaže zove se biraju vlažne parcele jer ona ne podnosi sušu. Na istoj parceli ona može da raste oko 15 godina. Razmnožava se semenom (potrebna je stratifikacija semena 3-4 meseca), ili reznicama. Prilikom sadnje potrebno je iskopati rupe dubine 50 cm koje se ispune humusom, zemljom, tresetom i peskom u odnosu 2:2:1:1. Nove sadnice se sade tako da korenov vrat bude u nivou zemljišta. Mlade biljke traže negu i potrebno ih je zalivati tokom prve dve godine. Zasad zove je neophodno održavati i redovno orezivati.

Zova kao zaštitnica

Zova je od davnina smatrana zaštitnicom kuće i seoskog imanja. Taj naziv je zaslužila zbog svoje osobine da tera miševe, pacove i muve, kao i zbog sadržaja cijanovodonične kiseline. Baštovani i voćari vrlo često koriste zovu i sade je u blizini voćnjaka i bašta. U voćnjacima pomoću nje teraju miševe, naročito u zasadima jabuke. Stablo jabuke može se opasati grančicama zove i sigurno će oterati miševe ili se takođe grančice zove mogu staviti u krošnju da mirisom teraju moljce i leptire. Svojim mirisom zova tera i moljce koji napadaju jabuku i krušku. Njen miris ne podnose i mnoge druge štetočine, a to se može iskoristiti na primer u zaštiti ribizli. U zasadu ribizle grančice zove sa listovima se drže potopljene u vodi. Potrebno je redovno menjati sadržaj posuda. Ili se zova zasadi u blizini ribizli.

Preparat od zove za voćne vrste

Prvo se 2-2,5 kg sveže zove ili 700-800 g suve, potopi u kantu s toplom vodom i ostavi 2 dana. Nakon što je smeša odstojala kuva se 30 minuta. Zatim se ohladi, procedi i po potrebi razblaži. Potrebno je proveriti kako različite vrste i sorte reaguju na ovaj preparat. Za neke biljke potrebno ga je razblažiti vodom.
Jabuka se prvi put tretira posle cvetanja, a drugi nakon 5-6 dana. Zbog svoje osobine da tera miševe dobro je drvo zove zasaditi blizu kuće, štale ili šupe.

Preparat od zove protiv krompirove zlatice

Ubere se 1 kg cvasti zove i potopi u 5 l prokuvane i ohlađene vode. Sve to ostavimo da odstoji 12-24 sata. Nakon mirovanja smešu treba procediti i preparat je spreman za upotrebu. Tretman je potrebno ponavljati. Dobro je i grančice zove zabosti u krompirište jer će svojim mirisom zova oterati krompirovu zlaticu.

Autorka: Ranka Vojnović

Izvor: www.agroklub.rs