Organska hrana – ljubav iz mlađih dana

Utemeljivač organske proizvodnje i prerade u Srbiji, nekada pionir u oblasti hladno ceđenih ulja na prostoru bivše Jugoslavije, preduzeće Suncokret, nastalo je kao rezultat dugogodišnje posvećenosti zdravijem načinu ishrane njegovog vlasnika Ivana Perčića.

Ovaj zaljubljenik u zdravu hranu i zdrav način života, rado je sa nama podelio svoja iskustva u ovakvom vidu proizvodnje.

Interesovanje za zdravu hranu od studentskih dana

„Još kao student Ljubljanskog univerziteta sam počeo da proučavam zdrahvu hranu i da se bavim analizom ishrane. Posle sam postao pobornik makrobiotike. Veliku pomoć na tom putu mi je pružio Zlatko Pejić iz Zagreba koji je bio promoter makrobiotike i organizovao je dolaske poznatog velikana makrobiotike Miči Kušija u Jugoslaviju“, priseća se Ivan svojih ranijih početaka.

Formula uspeha je voleti ono što radiš

Ljubav prema zdravim stilovima života Ivan je negovao od mlađih dana, tako i da ne čudi da je tu ljubav pretočio u uspešan posao. On sam tvrdi da je formula svakog uspeha voleti ono što radiš. Međutim, ljubav nije dovoljna. Potrebno je interesovanje, žeđ za informacijama, a Ivanu ni to nije manjkalo. Rad u organskoj poljoprivredi započeo je još 1985. godine na planini Rudnik, da bi od 1995. godine organizovao lokalne poljoprivrednike u proizvodnji organskih sirovina – mente i začinskog bilja. Ubrzo zatim proizvodnju organizuje i u Vrčinu, na teritoriji Beograda. „Iznajmio sam njivu u Vrčinu i taj posao radio tamo u organskoj prozivodnji iako tada nije bilo ni standarda ni pravila. Međutim ja sam apsolutno izbegavao hemiju i proizvodio baštensko povrće i začine. Moj prvi kupac je bila Nada Mišković i njen Biošpajz“, kaže Perčić.

Shvativši da na domaćem tržištu nema hladno ceđenih ulja neophodnih za zdravu i pravilnu ishranu, 1989. godine on dolazi na ideju da osnuje preduzeće za njihovu proizvodnju. Prva oprema koja je kupljena je bila stogodišnja hidraulična presa za ceđenje devičanskog bundevinog i susamovog ulja na tradicionalni način tj. hidrotermičkom pripremom sirovina za ceđenje. Tradicija je primenjena i u proizvodnji putera od uljarica gde je svima poznati kikiriki puter rađen na kamenim mlinovima.

Hladno ceđena ulja kao osnova i početak

„Kao ljubljanski đak setio sam se prerade devičanskog hladno ceđenog ulja, a kao makrobiotičar shvatio da se tom tehnologijom može proizvoditi i susamovo ulje koje je u makrobiotici ulje broj jedan. U to vreme sam vozio trabant, radio u nekoj banci u Beogradu. Jedan vikend otišao sam na Dojransko jezero, kupio susam, a sledeći vikend doterao do Beograda. Čekao sam sledeći vikend, pošto sam radnim danima radio u banci, da trabantom otputujem do Ptuja da iscedim ulje pa se vraćao u Beograd. Iz kafića sam uzimao nepovratnu pivsku ambalažu, prao i punio. To je bila neka vrsta testa, hteo sam da se uverim pre nego što investiram jer nisam imao mnogo novaca, da vidim da li ta priča „pije vodu“. Pošto je „pila“, kupio sam neku staru hidrauličnu presu, demontiranu iz neke fabrike u Sloveniji, montirao i otvorio firmu koju i danas vodim„, objašnjava svoj put do uspeha Ivan Perčić.

„Posle je došlo do raspada zemlje, te su naši glavni kupci Slovenci i Hrvati otišli, a iz Srbije je otišao svako ko je koristio naše proizvode. Onda sam se našao u nevolji i pokušao sa istim mašinama pržionicima i mlinovima da započnem još neke programe kao što je kikiriki puter, suncokretov puter, bundevin puter, nešto što je moglo pronaći nove kupce„, dodaje naš sagovornik.

Ivanov opis uspona od običnog ljubljanskog studenta do poslovnog čoveka pokazuje da se bez upornosti, truda i rada ne može postići uspeh.

Nedorečenost pravnog sistema

„Pokušaćemo naredne godine da gajimo organsku malinu i višnju, ali ne u velikim količinčama. Naša vizija je da idemo dalje, mi imamo puno ideja. Sretna okolnost je da su mi deca tu, stasala i da mi ćerka radi u firmi i želi da je vodi. Uslovi u svetu su mnogo bolji, jer ljudi počinju sve više da budu svesniji potreba za zdravom hranom, to nama ide na ruku, međutim sve ostalo je problematično“, ističe Ivan.

On navodi da mu najviše smeta nedorečenost pravnog sistema u Srbiji, a nedavno je sve to „osetio“ i na svojoj koži. „Nema pravnog sistema, nema usklađenosti sa evropskim standardima. Ima korupcije i svega što ne bi trebalo, a nema stabilnosti. Iz tog razloga nema ni organske poljoprivrede u toj meri u kojoj bi trebalo da je bude“, kaže Ivan i dodaje: „Pet godina radimo za jednu englesku firmu, konopljino ulje, samo pakujemo, sve ostalo sami proizvodimo, isti dobavljač. Odjednom, dobijemo zabranu uvoza konopljinog ulja pod izgovorom da PH treba da bude nula. Dakle, ne postoji zakon koji bi to regulisao, to su se oni dosetili i počeli da sprovode takvu politiku. Sve, ama baš sve, kao što su živa, olovo, arsen imaju neku referentu vrednost, na nekoj decimali. Neću da kažem kako smo izašli na kraj, ali smo morali daleko da odemo i ispregovaramo da bi na kraju ubedili nadležne da su im zahtevi apsurdni.„

Ivanova firma, uspeh i postojani kvalitet proizvoda može zahvaliti tesnoj saradnji sa naučnim ustanovama, a rezultat saradnje se ogleda u izboru najbojih sirovina i tehnoloških procesa koji pomažu očuvanju najvrednijih sastojaka u namirnicama.

Autorka: Marija Jovanović

Izvor: Agroklub