Organska proizvodnja aronije u Sloveniji

Među 250 „novih seljaka“, koliko ih svake godine stvori Slovenija, nalazi se i Polina Ratajac, devojka iz Ljubljane, danas najveći proizvođač aronije u državi. Kako objašnjava, bez obzira na sve subvencije o kojima govori slovenački ministar poljoprivrede Dejan Židan, ulazak u posao nije lak i potrebno je ispuniti veliki broj uslova da bi se dobila državna pomoć, što je vrlo teško za mlade ljude koji su ciljna grupa za ovakve programe.

Drugi problem je kako da neko ko tek izlazi sa fakulteta obezbedi finansiranje, jer banke nisu sklone da zajme novac bez obezbeđenja, ljudima kojima je to prvi posao u životu. U slučaju Poline Ratajac, bili su potrebni i dobar biznis plan i jemstvo, koje je dobila od oca, inače građevinskog preduzimača, pa je i kredit od NLB banke stigao. Inače, NLB u Sloveniji ima poseban program za finansiranje malih poljoprivrednih firmi kojima odobrava kredite u vrednosti do 500.000 EUR uz niske kamatne stope. Kako kažu u toj banci, od 74.000 gazdinstava, njih 15% su klijenti NLB-a, od čega je 5% njih dobilo kredit, a od toga se 2% bavi organskom proizvodnjom.

Sličan problem imaju i srpski poljoprivrednici koji tvrde da su subvencije za organsku proizvodnju dosta male, iako su za 40% veće od onih za konvencionalnu proizvodnju. Većina njih, naime, ističe da su uslovi koje je država propisala za odobravanje ovih podsticaja prilično nejasni i samim tim teško ostvarivi u praksi.

Prema mojim saznanjima, subvencije za organsku proizvodnju će se menjati i biće ubuduće specifične – dakle, nezavisne od onih za konvencionalnu. Tu očekujem promene, ali moje mišljenje generalno je da proizvođač ne bi trebalo previše da se oslanja na subvencije. To nije razlog zbog kojeg neko odlučuje da se bavi organskom proizvodnjom – kaže  profesorka dr Snežana Oljača sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Kako je navela Polina Ratajac, kada se prebrode sve prepreke od uzgoja aronije može dobro da se živi, a ni sama proizvodnja nije suviše komplikovana. Zbog velike tražnje ni plasman nije problem, jer „kupci uglavnom sami nađu nas“. Ipak, Ratajac planira da se udruži sa ostalim proizvođačima aronije u Sloveniji, kako bi zajednički bili konkurentniji i možda proizvode plasirali u trgovinskim lancima.

Trend udruživanja podržava i Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i agroekonomista, koji smatra da „Srbiji očigledno nedostaju zemljoradničke zadruge koje bi obavljale mašinske usluge u poljoprivredi i druge poslove u zajedničkoj nabavci repromaterijala i plasmanu tržišnih viškova poljoprivrednih proizvođača“. On za „eKapiju“ navodi da je to najveća slabost srpske agrarne politike i odnosa države prema takozvanom trećem sektoru privrede, posebno u poljoprivredi. Rešenje vidi u obnovi zadrugarstva, jer je nemoguće održati mala poljoprivredna gazdinstva.

Sama organska proizvodnja zahteva da zemljište bar tri godine nije bilo hemijski tretirano, a slovenačko Ministarstvo poljoprivrede bar jednom godišnje šalje inspektore na svako imanje da provere da li se proizvodnja zaista odvija po pravilima koja važe za organske proizvode.

– Ipak, mislim da bi trebalo da budu stroži. Jer, kada inspektor dođe na plantažu, on ne može pogledom da oceni da li smo mi nečim prskali biljke ili nismo. Trebalo bi da uzimaju uzorke i šalju na analizu, ali država štedi na tome – kaže Polina Ratajac, koja smatra da bi se na ovaj način obezbedili jednaki uslovi poslovanja za sve, to jest fer konkurencija, dok bi potrošači bili sigurni da je organsko stvarno organsko.

Ratajac za sada proizvodi samo svežu aroniju, ali uskoro planira da počne da prodaje i sok, džem i čaj od aronije, koje je već uspela da napravi.

Izvor: eKapija