Proizvodimo organsko, zbog naše dece!
[vc_row][vc_column][vc_column_text]
Na Čeneju, mestu sa velikim brojem starih salaša, Sanja Kuzmanović bavi se povrtarstvom na površini od oko 1 ha. Period konverzije u organsku proizvodnju počeo je 2015. godine, pa su njeni proizvodi i dalje u tom statusu. Proizvodi čak 28 povrtarskih kultura. Odgovarajućim plodoredom i združivanjem useva (spanać i rotkvica, šargarepa i crni luk i dr.) uspeva da optimalno organizuje proizvodnju. Na taj način smanjuje pojavu korova, bolesti i štetočina, a naravno postiže i da tokom skoro cele godine ima u ponudi kvalitetne proizvode. U toku sezone, na gazdinstvu je svakodnevno uposlena jedna žena, a po potrebi se upošljava do četiri radnika. Kaže da je tržište razvijeno, da ima kupaca, a svoje proizvode plasira na Ribljoj pijaci u Novom Sadu, preko nakupaca iz Beograda, prodavnice Moj salaš i direktnom prodajom na svom salašu.
“Ljudi mogu doći nedeljom na salaš, kako bi videli gde i kako se proizvodi, a mogu i sami da uberu ono što će kupiti”.
Od sledeće godine je u planu širenje proizvodnje, odnosno podizanje plastenika i sertifikacija dela salaša gde se već nalaze starija stabla voćaka, kao i podizanje novih zasada starih, otpornih i ukusnih sorti kruške, trešnje, šljive i maline.
Kao najveće probleme u organskoj proizvodnji navodi borbu sa štetočinama, korovima i bolestima i poteškoće kod nabavke sertifikovanog i netretiranog semena. Smatra da su ekonomska i agrarna politika povoljne, ali da bi trebalo da budu bolje. Državne subvencije za organske proizvođače su male, ali je zadovoljna subvencijama i podrškom koju pruža grad Novi Sad.
Udruživanjem sa drugim proizvođačima lakše dolazi do neophodnih informacija, a kroz zajednički nastup pri nabavci repromaterijala (najčešće semena) dobija se popust na količinu, koji kao mali proizvođač ne bi mogla da ostvari.
Između posla u gradu i organske poljoprivrede izabrala je da proizvodi zdravu hranu, prvenstveno, za svoju porodicu. Iako nije bila upoznata sa poljoprivrednim poslovima, vrednim radom uspela je da to postigne, ali i da im se sve to i ekonomski isplati. Najveći i najvažniji motiv bilo joj je dete. Najsrećnija je što u potpunosti može da se posveti svojoj ćerki i to što ona odrasta u prirodnom ambijentu uz uvek svežu organsku hranu.
“Ne treba se plašiti nijednog posla, sve se može naučiti, ako se ima volje. Mnogo truda, rada i odricanja treba uložiti u organsku baštu od 1 ha, ali vredi. Ljudi se teže odlučuju za bavljenje organskom proizvodnjom, ali treba da znaju da nemaju šta da izgube, a mogu mnogo da dobiju.”
Sanja smatra da postoji jaz između nakupaca i proizvođača. Nakupci drže visoke cene, pa su zbog toga organski proizvodi nepristupačni za većinu kupaca. Zato savetuje potrošačima da se potrude da stupe u kontakt direktno sa proizvođačima i od njih povoljnije kupe željene proizvode. Primećuje da postoji svest kod potrošača koji tačno znaju šta kupuju, a njihovo poverenje se stiče samo poštenim odnosom prema kupcima.
Autor: Miloš Tričković
Foto: Stefan Manja
[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_gallery type=“flexslider_fade“ interval=“3″ images=“4283,4284,4285,4286,4287,4288,4289,4290,4291,4292,4293,4294,4295,4296,4297″ onclick=“link_image“ custom_links_target=“_self“][/vc_column][/vc_row]
