Bolja šansa za male proizvođače u organskoj poljoprivredi – Trud se isplati
[vc_row][vc_column][vc_column_text]Na 23 km od Kanjiže ušuškalo se Totovo selo, prava oaza zelenila i tišine. Postanak naselja, je u vezi sa nekadašnjim zemljoposednikom Tot Jožefom koji je u blizini svog salaša isparcelisao oranice i prodao, a delom podelio svojim nadničarima i bezemljašima. Totovo Selo je danas napredno stočarsko-ratarsko naselje, a poslednjih godina meštani su se odlučili i za razvoj seoskog turizma. Stanovnici ovog mesta nastavljaju tradiciju činjena dobrih dela i razmišljanja na duže staze, kao i izgradnje i razvijanje sela u skladu sa potrebama narednih generacija.
Izuzetan primer je i naš sagovornik Čikoš Arpad čiji roditelji su se bavili konvencionalnom poljoprivredom, ali je on smatrao da to nije održivo. Uočio je da se zemlja samo crpi, a ništa joj se ne vraća, pa je prvi korak bio da veštačko đubrivo zameni prirodnim organskim đubrivom, zatim da se izostavljaju hemijska tretiranja. Kada je video da sve to ima smisla i da takvi proizvodi imaju svoje kupce, pre dvanaest godina se odlučio za sertifikaciju koja je vid garancije za proizvodnju po organskim principima. Arpad je počeo sa organskom proizvodnjom na 4 ha, a zatim je celokupnu površinu iz konvencionalne preveo u organsku proizvodnju, dokupio 2,5 ha i sada proizvodnju obavlja na 20 ha. Takođe, smatra da mali poljoprivredni proizvođači u konvencionalnoj proizvodnji nemaju šanse i da se potencijal za njih krije u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao i da mehanizacija ostavlja ljude bez posla.
„S obzirom na to da organska poljoprivredna proizvodnja zahteva ljudski rad, mogu da uposlim meštane i obezbedim im prihode. Svestan sam da rad u polju nije lak, ali oni su zadovoljni što imaju gde da rade, lepo se slažemo i u vremena kada sve više ljudi napušta seosku sredinu, pa čak i državu, u nekoliko slučajeva, sam bio zaslužan za to da se predomisle“, sa pravom ponosno saopštava Arpad.
Arpad proizvodi nešto voćnih i ratarskih biljnih vrsta, a najvećim delom povrtarskih. Čuva svoj semenski i sadni materijal iz godine u godinu, kaže da za neke biljke, kao što su pasulj ili krompir, to nije problem, ali zato za neke druge, pre svega korenaste, dvogodišnje biljke jeste. Zato bi veliko olakšanje organskim proizvođačima bilo kada bi sertifikovani repromaterijal u našoj zemlji bio lakše dostupan ili kada bi bilo dozvoljeno da se nabavi iz susednih zemalja. Tako, na primer, gazdinstvo porodice Čikoš je u proizvodnji organske šargarepe među najvećim proizvođačima u Republici Srbiji, iako je za šargarepu proces proizvodnje semena mukotrpan, pre svega da bi se seme sačuvalo čisto od korova. U ponudi sa ovog gazdinstva su još i čičoka, lisnati kelj, đumbir, raštan, celer, paštrnak, peršun, luk. Ovi i još mnogi drugi proizvodi se mogu naći u raznim marketima, prodavnicama zdrave hrane, ili se poručiti preko interneta.
„Prvih pet godina je bilo najteže, nedostajalo nam je znanja, uz prisećanje starijih ljudi smo prikupljali informacije o načinu kako se to ranije radilo. Na taj način i iz iskustva smo u tom periodu naučili mnogo. Selekcijom semena i sadnog materijala smo iz godine u godinu dobijali sve bolje rezultate, iako nije bilo lako istrajali smo i vremenom poboljšavali i širili proizvodnju“, navodi Arpad.
Arpad Čikoš je za svoj rad dobijao nagrade i priznanja, kao što su nagrada NLB banke Beograd i priznanje Biofest za bioproizvođača 2012. godine, što pokazuje da se dobra dela prepoznaju i da se vredi boriti i kada rezultat nije odmah uočljiv.
Autor: Tanja Stanišin
Foto: Stefan Manja[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_gallery type=“flexslider_fade“ interval=“3″ images=“4349,4348,4350,4351,4352,4353,4354,4355,4356,4357,4358,4359,4360″ onclick=“link_image“ custom_links_target=“_self“ img_size=“1200×800″][/vc_column][/vc_row]
