Imaš njivu i šta sad?
Mladi koji se nalaze na tržištu rada, stariji koji su ostali bez posla neretko imaju nasleđeno imanje na selu, a ne znaju kako mogu da ga iskoriste? Imanje je zapušteno, trava do kolena, a zemlja prosto vapi da rodi. Vlasnici takvih imanja imaju razne ideje šta bi mogli učiniti, ali nemaju fokus kao ni hrabrosti da se upuste u tu, po njihovim ocenama, nepoznatu avanturu.
Upravo takvi slučaji su nas podstakli na razgovor s prof. dr Snežanom Oljačom s Poljoprivrdnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, s katedre agrotehnika i agroekologija, a sve kako bi nam nagovestila koja su topotencijalna rešenja koja bi pomogla da se takva imanja iskoriste, a jedno od njih jeste organska proizvodnja. Jedan od koraka na koji vlasnici takvih imanja treba, u dosta slučaja da se odluče, jesteodlazak na selo što za mnoge predstavlja prekretnicu u životu.
Odlazak na selo – trend u Evropi
Odlazak na selo postao je trend kod mladih u Evropi i svetu. Čak i oni sa dobro plaćenim poslovima se odlučuju da napuste te poslove i odlaze da žive na selu. Nedavno iskustvo profesorke Oljače na jednom festivalu to i potvrđuje. Naime, ona se na festivalu susrela s jednim bračnim parom programera koji se odlučio da kupi njivu i da se bavi organskom proizvodnjom. Profit kao motiv u ovom slučaju nije bio presudan, već želja da se izbegne proces sagorevanja na poslu, stresan i zamoran život u gradu kao i da se obezbedi zdrava hrana za porodicu. Stoga prvi korak, pre nego što se upustite u avanturu iskorišćenja imanja, je daosvestite svoj motiv, zašto to raditi, šta je cilj? A ostaje pitanje kako sve organizovati i na koji način?
„Na prvom mestu je edukacija. Postoje razni edukativni programi širom Srbije. Doduše, više takvih edukativnih programa je u Vojvodini, nego na jugu i istoku Srbije, ali svako ko ima energije i volje, može doći do informacija. Dobar izvor informacija su i kontakti sa drugim proizvođačima koji mogu da se ostvare nasajmovima, festivalima. Dakle, treba biti redovni posetilac tih događaja“, objašnjava dr Snežana Oljača.
Dobar izvor informacija jesu i udruženja koja okupljaju proizvođače organske hrane. „Nedavno je realizovan projekat, koji je organizovala Serbia Organica u osam opština zapadne Srbije gde su predavači obilazili imanja i edukovali proizvođače.Postoje i druge inicijative, poput one pokrenute na Staroj planini„, kaže dr Oljača i dodaje da postoje načini da se nađe do informacija.
Ističe da je i internet izvor informacija, ali nedovoljan za edukaciju. Neophodna je direktna komunikacija i poseta gazdinstvima koja se bave organskom proizvodnjom jer je to način da se dođe do konkretnih rešenja u proizvodnjii. Takođe oni koji se odluče za organsku proizvodnju moraju da se upoznaju sa stanjem na tržištu. O stanju na tržištu informacije se mogu dobiti od više institutcija, između ostalog Privredne komore Srbije, udruženja Serbia Organica, kao i savetodavnih službi. „Savet proizvođačima je da se oslanjaju na savetodavne službe„, kaže Oljača.
Finansiranje i podsticaji
„Očekivati da će vam neko u potpunosti finansirati organsku proizvodnju je potpuno pogrešno i nije ispravno tako razmišljati„, tvrdi profesorka. Ipa ako se neko odluči da se upusti u organsku proizvodnju mora imatisredstva za početak posla.
Banke još uvek nisu otvorene za ovakve priče, odnosno za startapove u organskoj proizvodnji ali se i to polako menja. Jedna od banaka koja je bez rezerve ušla u ovu priču je i NLB banka koja je raspisala konkurs za dostavljanje najboljih projekata iz organske poljoprivrede. Cilj ovog konkursa je da se podstaknu poljoprivredni proizvođači i prerađivači organske hrane da naprave projekat i da ga uz pomoć novčane nagrade uspešno realizuju. Tvorac najboljeg projekta biće nagrađen s milion dinara.
Oljača ističe da podsticaji Ministarstva poljoprivrede i pored toga što su za 40 odsto veći za organsku od konvencionalne proizvodnju nisu dovoljni u biljnoj ali jesu u stočarskoj proizvodnji. IPARD, odnosno Evropski fond za ruralni razvoj namenjen državama kandidatima za članstvo u EU, takođe ima programe za finansiraje poljoprivrednih proizvođača ali oni još nisu zaživeli u Srbiji.
Dokumentacija nije prepreka
Posle obrazovanja, saznanja o stanju na tržištu i načinu finansiranja sledeći korak je upoznati se sdokumentacijom potrebnom za sertifikaciju organskog proizvoda i poljoprivrednog gazdinstva. Takođe potrebno je voditi i Knjigu polja.
„Otklon prema papirologiji je bespredmetan. Niko ne može pratiti rad proizvođača 356 dana u godini i verovati mu na reč da li je nešto uradio ili nije. Serfitikacija podrazumeva usaglašenost sa standardima. Ako je proizvođač ažuran, dva do tri minuta koji su potrebni u toku dana za upis podataka nisu problem„, ističe Oljača.
Nedostupna sredstva zaštite bilje
Proizvođači organske hrane se suočavaju sa činjenicom da zaštitna sredstva namenjena ovom tipu proizvodnje koja se koriste u EU ne mogu da se uvezu i koriste u Srbiji. Stručni savet Ministarstva poljoprivrede, kaže dr Oljača, bori se da se ta prepreka otkloni, ali priznaje da to nije tako lako. Ona ističe da je preporuka Saveta bila da se usvoji lista zaštitnih sredstava Instituta za organsku proizvodnju Švajcarske. U Ministarstvu kažu da bi se određen preparat koristio mora najpre da bude registrovan u Srbiji, a da zatim uđe u promet.
Statistika ohrabruje
„Površine pod organskom proizvodnjom u 2015. u odnosu na 2014. godinu povećale su se za 62 odsto. To jeubedljivo najveći rast do sada. Treba da skinemo famu sa toga kako nemoguće baviti se organskom poljoprivredom. Niko ne želi Srbiju da pretvori u sto posto organsku zemlju. Sada je 0,4 odsto površina pod organskom proizvodnjom. Kada bi povećali na pet odsto površina, to bi bilo dovoljno i za nas i za izvoz. Trenutno je u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji 15.300 hektara ne računajući površine„, ističe Oljača.
Jedna od ideja dr Oljače onima koji bi da se bave organskom poljoprivredom je proizvodnja organskog meda, alp ne treba odbaciti ni proizvodnju mleka i mesa.
Izvor: Agroklub
Foto: Stefan Manja
