Prava žita u pokrovnim usevima
U pokrovnim usevima najčešće su korišćene mahunarke kao biološki fiksatori azota za naredni usev, ali se često koriste i travne vrste, među kojima se posebno ističu prava žita: raž, tritikale, pšenica, ječam, ovas i druga.
Zasnivanje pokrovnih useva pravim žitima koja se odlikuju velikom produkcijom biomase u delu godine kada je zemljište golo, omogućava efikasnu zaštititu zemljišta od erozije. Naročito su pogodna ozima prava žita, jer u zimskom periodu dobro pokrivaju zemljište. Biljke u pokrovnom usevu svojim korenovima vezuju čestice zemlje, a nadzemnom biomasom sprečavaju ispiranje ili oduvavanje vetrom finih čestica sa površine.
Prekomerna upotreba azotnih hraniva dovodi do nagomilavanja nitrata u zemljištu koji se u kišnim periodima ispiraju i zagađuju podzemne vode. Ova pojava negativna je i za poljoprivrednike jer predstavlja gubitak hraniva za useve. Biljke iz grupe pravih žita moćnim korenom nakupljaju hraniva, naročito azot, koja ostaju u zemljištu posle žetve, pa se tako za tri meseca nakupi i do 79 kg N ha-1. Usvajanjem azota travni pokrovni usevi mogu da spreče njegovo ispiranje i tako ga sačuvaju za naredni usev, ali tako sprečavaju i zagađenje podzemnih voda. Raž u pokrovnom usevu iskoristi od 25 do 100% zaostalog azota iz proizvodnje prethodnog glavnog useva. Upotrebom travnih pokrovnih useva u čijim biljnim ostacima je odnos C:N iznad 30 (raž u punoj zrelosti), mikroorganizmi za njihovu razgradnju troše azot, pa se ova pojava može iskoristiti za upravljanje nitratima u zemljištu.
Svakao treba pomenuti i rutavi ovas (Avena strigosa Schreb) koji se sve vise koristi u borbi protiv nematoda iz familije Trichodoridae, jer sprečava njihov razvoj.
Setvu ozimih pravih žita za formiranje pokrovnih useva treba obaviti ranije u odnosu na preporučene optimalne rokove (kraj avgusta, početak septembra), kako bi biljke formirale dovoljnu količina biomase do setve glavnog useva i time obezbedile vršenje funkcije pokrovnog useva. Zahvaljujući izraženoj otpornosti na niske temperature, najčešće se koristi ozima raž. Ostala ozima prava žita: pšenica, tritikale i ječam, su manje otporna na niske temperature od raži, pa je ova osobina u pokrovnim usevima u kojima se oni ranije seju, još više izražena. Po dužini vegetacinog perioda najpre dospeva raž, a zatim ječam, triticale, pa pšenica. Raž raste izuzetno brzo u proleće kada formira veliku biomasu, a neke stare sorte postižu visinu stabala i do 2 m. Ječam i pšenica imaju sporiji rast, formiraju manju biomasu i niža stabla, pa se može očekivati da ostvaruju manje pogodnosti u pokrovnom usevu od raži.
Uništavanje pokrovnog useva vrši se dve do tri nedelje pre setve glavnog useva, valjkom za pokrovne useve, sitnilicom biljnih ostataka ili herbicidima. Kašnjenje uništavanja dovodi do rizika da u suvim prolećima biljke u pokrovnom usevu potroše veći deo zemljišne vlage za naredni usev. Pozitivni efekti upotrebe pokrovnih useva izraženi su u potpunosti samo ako su njihovi biljni ostaci ostavljeni na površini zemljišta kao malč, dok se njihovom unošenjem u zemljište taj efekat manje ispoljava. Uništavanjem pokrovnog useva i formiranjem sloja biljnih ostataka na površini zemljišta (malč), čuva se zemljišna vlaga i povećava infiltracija vode od padavina, čime se stvaraju povoljni uslovi za zasnivanje glavnog useva. U takvim uslovima direktnom setvom (no till – bez obrade) ili delimičnom obradom (strip till – u trake) i setvom, vrši se zasnivanje glavnog useva, a formirani malč kasnije u glavnom usevu sprečava pojavu korova i čuva zemljišnu vlagu.
Posle uništavanja pokrovnog useva travnih vrsta, biljni ostaci imaju visok odnos C:N, što uzrokuje vrlo sporo razlaganje i kratkoročno stvara nedostatak azota za glavni usev, ali dugoročno utiče na povećanje sadržaja orgaske materije u zemljištu.
Za razliku od ozimih žita, ovas ne mora da prođe kroz proces jarovizacije tako da ako se dovoljno rano poseje u julu, avgustu, do zime formira stabla, a ponekad i klasove, pa može da proizvede više biomase do zime, nego ozima žita. Međutim, tada, zbog osetljivosti na niske temperature u toku zime, biljke ovsa izmrzavaju, pa je ukupna produkcija organske materije ipak veća kod ozimih žita. Biljni ostaci zrelog ovsa se sporo razlažu zbog visokog odnosa C:N.
Tekst i fotografije
Dr Vladan Ugrenović
Institut Tamiš Pančevo
