Kupusnjače u pokrovnim usevima

[vc_row][vc_column][vc_column_text]

Pokrovni usevi se primenjuju kao bioagrotehnička mera u sistemima ekološke poljoprivrede, mogu se definisati kao usevi koji se obično ne gaje u komercijalne svrhe, a da pri tom imaju višestruku ulogu u plodoredima. U pokrovnim usevima mahunarke su korišćene kao biološki fiksatori azota za naredni usev, a često su zasnivani i travnim vrstama u periodima kada je zemljište bez glavnih useva, kako bi se smanjila erozija. U novije vreme sve više se koriste i biljne vrste iz porodice kupusnjača kao što su: uljana repica, slačica, uljana rotkva i druge.

Kupusnjače su poznate po svom brzom rastu, velikoj produkciji biomase, a usvajanju i velikih količina hranljivih materija. One mogu da obezbede više od 80 % pokrivenosti zemljišta kada su zasnovane kao ozimi pokrovni usevi. Time zaustavljaju eroziju i guše korove. Moćnim vretenastim korenom, duboko prodiru u zemljište, rastresaju ga, povoljno utičući na njegove fizičke osobine. Kupusnjače usvajaju hraniva iz dubljih slojeva zemljišta pa ih zasnivanjem u pokrovnom usevu čine dostupnim za naredni usev. Takođe usled efekata stvaranja kisele rakcije zemljišta oko korena, pospešuju usvajanje fosfora, zbog čega su pogodnije za korišćenje kao zelenišno đubrivo. Ono što kupusnjače posebno izdvaja od drugih porodica, čije biljne vrste se inače koriste kao pokrovni usevi, je to da većina njih oslobađa hemijska jedinjenja glukozinolate, koja su toksična za zemljišne patogene, štetne nematode i neke korove.

Setvu ozimih kupusnjača za zasnivanje pokrovnih useva treba obaviti što ranije. Prerana setva, međutim može nepovoljno da utiče na prezimljavanje, a s druge strane kašnjenje smanjuje efekat dejstva pokrovnog useva. Preporuka je da se setva obavi 4 nedelje pre ranih jesenjih mrazeva. Ako biljke pre prvih mrazeva, dostignu fazu rozete (6 do 8 listova), većinu kupusnjača dobro prezimljava. Uljana repica u toj fazi izdržava temperature i do -12 °C. Ova biljna vrsta naročito je pogodna za zasnivanje  u pokrovnim usevima jer usvoji čak 95 kg rezidualnog azota po hektaru, a vrlo brzo formira veliku količinu biomase i do 19 t ha^-1, nakon 45 dana vegetacionog perioda. Setva kupusnjača u proleće daje slabije rezultate, a i nju treba obaviti ranije, pa se kao problem javljaju niske temperature zemljišta.

Kupusnjače se mogu sejati na strništima početkom leta za proizvodnju biomase i biokontrolu štetnih organizama i korova. Prema nešem iskustvu u takvim uslovima slačica do oranja u jesen formira i do 5 t ha^-1 suve nadzemne biomase. Slačica se često koristi kao biofumigant jer njena biomasa sadrži veliku koncentraciju glukozinolata čiji produkti u zemljištu smanjuju brojost mikrosklerocija patogenih gljiva, štetnih nematoda i sprečavaju nicanje nekih korova.

Pored pogodnosti koje nam u pokrovnim usevima pružaju, kupusnjače mogu da dovedu do pojava bolesti, štetnih insekata i zakorovljavanja semenom u narednom usevu, pa treba obratiti pažnju na plodosmenu. Uljana repica u fazi cvetanja često oboljeva od bele truleži stabla, naročito kada su kišne godine, pa je ne bi trebalo gajiti kao pokrovni usev za seme, ako su naredni usevi osetljivi na tu bolest (pasulj, suncokret,…).

Gajene u združenim pokrovnim usevima, kupusnjače ispoljavaju veliku konkurentnost i mogu ugušiti druge vrste u usevu (ovas, raž, dateline). Odnos količina semena mora biti izbalansiran, tako da obezbedi nesmetan rast svih komponenti u združenom usevu. Zbog sitnog semena kupusnjača, združivanje sa krupnosemenim vrstama se vrši setvom u naizmenične redove (dva reda ovsa, jedan red krmne rotkve). Raž se može uspešno združivati sa stočnom rotkvom koja izmrzne tokom zime, ali potiskuje zimske korove. Potrebne količine semena za raž je 120 kg ha^-1, za stočnu rotkvu 15 kg.

Da bi se zemljište pripremilo za setvu glavnog useva, pokrovni usevi kupusnjača se uništavaju u proleće u cvetanju valjkom za pokrovne useve. Ovome treba posvetiti posebnu pažnju jer izdanci u nepotpuno uništenom usevu mogu zakorovljavati naredni usev. Uništavanje se može vršiti i tarupom kada se obrada vrši u trake (strip-till) ili se biljni ostaci zaoravaju. Biljni ostaci kupusnjača poboljšavaju strukturu i plodnost zemljišta jer imaju povoljniji C:N odnos od žita.

Tekst I fotografije:

dr Vladan Ugrenović

Institut “Tamiš” Pančevo

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_gallery type=“flexslider_fade“ interval=“3″ images=“4744,4745,4746″ onclick=“link_image“ custom_links_target=“_self“ img_size=“1200×800″][/vc_column][/vc_row]