Organska proizvodnja – razvojna šansa za devastirana područja

Organska proizvodnja – razvojna šansa za devastirana područja

[vc_row][vc_column][vc_column_text]

Organska proizvodnja u Srbiji sve je veća iz godine u godinu, ali i dalje mnogo manja od proseka zemalja EU. Postoji velika potražnja za organskim proizvodima na globalnom tržištu, a velike su mogućnosti da se osnaži ova privredna grana i svrsta među vodeće u Srbiji, uz podršku proizvođačima da postanu kooperanti i obezbede kontinuitet, kvalitet i stabilnost na tržištu, istaknuto je na konferenciji u PKS.

Potpredsednik PKS Miroslav Miletić rekao je na otvaranju dvodnevne međunarodne konferencije “Organska proizvodnja u Srbiji – na putu ka organskom” da sve razvijene zemlje razmišljaju o organskoj proizvodnji zbog očuvanju životne sredine, zdravlja ljudi, kao i podrške malim poljoprivrednicima. PKS prepoznala značaj takve proizvodnje i prošle godine osnovala Centar za oransku proizvodnju, kao stručno telo koje okuplja relevantne faktore radi podrške razvoju sektora, objasnio je Miletić.

Potpredsednik PKS podseća da Komora pomaže srpskim proizvođačima da se pozicioniraju  na inostranim tržištima i da je organizovala nastup svojih članica na najvećem međunarodnom sajmu organskih proizvoda „Biofac h” u Nirnbergu u Nemačkoj. „Prema preliminarnim podacima, nastup na ovom sajmu doneće srpskim proizvođačima ugovore vredne više od dva miliona evra, što čini oko 10 procenata ukupnog izvoza organskih proizvoda Srbije”, naglasio je Miletić.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede istakao je da organska proizvodnja ima veliki potencijal u Srbiji i da će resorno ministarstvo insistirati na razvoju te branše.
Kako je objasnio, poljoprivredno zemljište u Srbiji je usitnjeno što može za organsku proizvodnju da bude prednost, jer se poljoprivrednici mogu lakše prilagoditi tržištu. “Postoji velika potražnja za organskim proizvodima na tržištu”, naglasio je ministar i dodao da je veliki broj ugovora između kooperanata i kupaca odnosno da je 80 odsto ugovorena proizvodnja.

Ugovorena poljoprivredna proizvodnja je upravo ono što je potrebno srpskoj poljoprivredi, jer garantuje stalnost i stabilnost, ukazao je Nedimović. Navodi da se u Srbiji oko 15.800 hektara zemlje koristi za organsku proizvodnju ili 0,44 odsto, što su podaci za kraj 2015. godine. Očekuje u narednom periodu mnogo veću proizvodnju.

U Srbiji se najviše organski proizvodi u voćarstvu, ratarstvu i proizvodnji žitarica. Naše organske proizvode traže najrazvijenija tržišta – Zapadne Evrope, Skandinavije, SAD i Kanada, Japan i druga.

Veljko Jovanović, rukovodilac Centra za organsku proizvodnju, predstavio je aktivnosti Centra usmerene na podršku rastu i razvoju organske proizvodnje i proizvođačima. Ukazao je na važnost uključivanja proizvođača u mreže kooperanata, što bi im obezbedilo kontinuitet i sigurnost na tržištu.

Srbija, po rečima Jirgena Šmida, iz ambasade Nemačke u Beogradu ima veliki potencija u toj oblasti. Kako je istakao Nemačka će nastaviti da pomaže Srbiju u jačanju organaske proizvodnje. “Fokus će biti na centralnoj i istočnoj Srbiji, pošto imaju veliki potencijal za ovakvu vrstu proizvodnje, a naročito proizvodnju voća”, naveo je Šmid.
Nemačka učestvuje sa 25 odsto u ukupnoj organskoj proizvodnji u EU, a njeno tržište tih proizvoda je vredno oko 8,6 milijardi evra, dodao je Šmid.
Cilj konferencije koju prvi put organizuje Centar sa organsku proizvodnju PKS uz podršku Nemačko – srpske razvojne saradnje jeste da se domaća iskustva uporede sa praksom i iskustvom u regionu i Evropskoj uniji i da se organska proizvodnja i dalje razvija na dobrim i zdravim temeljima. Glavne teme konferencije koja je u PKS okupila eminentne stručnjake, proizvođače, predstavnike ambasada, državnih institucija i civilnog sektora, jesu zakonski okvir u organskoj proizvodnji, mere podrške, sistem kontrole, tržište, izazovi, registracija proizvoda za zaštitu bilja.
Predavači na ovom dvodnevnom skupu dolaze iz renomiranih instituta koji rade na pravnoj regulativi i unapređenju organske proizvodnje širom sveta. Među učesnicima su: Konrad Hauptflajš, menadžer sektora edukacije IFOAM-a (Međunarodne federacije pokreta organske poljoprivrede), Beate Huber, upravnik odseka za međunarodnu saradnju FiBL –a (Institut za istraživanje u organskoj poljoprivredi) iz Austrije, Sonja Karoglan Todorović, konsultant za održivu proizvodnju i ruralni razvoj iz Hrvatske.
Srbija u odnosu na BiH i Crnu Goru ima mnogo veću organsku proizvodnju, ali daleko zaostaje za zemljama poput Slovenije, Mađarske i Austrije.
Globalno organska proizvodnja mnogo brže razvija od ostale poljoprivredne proizvodnje, istaknuto je na konferenciji.

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_gallery interval=“3″ images=“5059,5058,5057,5056,5055,5054,5053″ img_size=“1200×800″][/vc_column][/vc_row]

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *