Uzgoj povrća može biti UNOSAN BIZNIS i na manjoj površini
[vc_row][vc_column][vc_column_text]
Pola hektara zemlje, 3.000 evra investicije u organsku proizvodnju – to je dobar zasad za budući biznis iz bašte, iz koga može izniknuti 10.000 evra zarade, savetuju poljoprivrednici.
[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]Tražnja za organskim voćem i povrćem veća je od proizvodnje u našoj zemlji. Tako za kilo organskog kupusa mora da se izdvoji nekad 150 dinara, a konvecionalno uzgojen košta i 30. Kupaca ima, pogotovo u Beogradu i Novom Sadu, ali i u okolnim bogatijim zemalja, koji hoće biljku samo od „vode i zemlje“, pa ni ne gledaju u cenu.
Familija Vozar iz Kisača već trideset godina su lideri u organskoj proizvodnji u Vojvodini. Počeli su sa pola hektara, a danas imaju skoro 15. Prvi su na tržište doneli organski brokoli i meksički krastavac.[/vc_column_text][vc_row_inner][vc_column_inner][vc_gallery interval=“3″ images=“6660″ img_size=“1200×800″][/vc_column_inner][/vc_row_inner][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]„Počnite sa pola hektara“
– Savetujem ljudima da krenu sa pola hektara i dobro se upoznaju sa kulturom koju hoće da uzgajaju. Ratarske kulture su jeftinije, ali od njih ne može da se živi, ako je pšenica 20 kilogram dinara na tržištu, organska će biti 30 i to je to. Povrće je već drugo, ulaganja za pola hektara su oko tri hiljade evra, a ako vam rodi kako treba, može da se zaradi i čak 10.000 evra. Proizvodi mogu da se prodaju ne samo u velikim gradovima nego na svim pijacama to ide dobro – rekao je Vladimir Vozar.
Kako dodaje, za sertifikat organskog proizvoda kod povrća potrebno je da prođu tri godine uzgoja. Kod voća se čeka pet godina do punih plodova, ali je to je trenutno dobra ideja jer u Srbiji sem nešto malo kruške, šljiva i jabuka, gotovo da nema organskih uzgajivača voća, a potražnja je velika.
U zavisnosti od vrste voća, za hektar, treba da se uloži od 6.000 do 8.000 evra, ali nakon pet godina može svake sezone da se zaradi i po 12.000 evra. U prvoj godini najveći problem da li će roditi, dok u drugoj kako sačuvati rod. Tada se sa raznim komponentama od koprive i majčine dušice poljoprivrednici bore sa štetočinama, ali napominju, to čovek mora proći da bi temeljno naučio.
Međutim, početnici teško da se mogu osloniti na subevncije zbog čega točaka ove trenutno najpopolarnije poljoprivredne grane nikako da se zakotrlja. Po hektaru iznose 2.800 dinara, što je samo 40 odsto više u odnosu na podsticaje za konvencinalnu proizvodnju, po čemu je Srbija na dnu liste evropskih zemalja. Neke lokalne samouprave, poput Novog Sada, daju dodatne podsticaje organskim uzgajivačima, kupuju im sertifikate, repromaterijale i semenja.
– Organski proizvođači u našoj zemlji većinom uzgajaju sezonsko povrće poput salate, krompira i luka i gotovo da nemamo proizvodnje tokom zimskih meseci u zatvorenom. Problem je i zaštita useva, ali i to što morate menjati kulture na zemljištu, ako ga imate malo. Podsticaji će se povećati, to je sigurno, jer je to jedna od naših obaveza prema EU, ovako je to teško ako nemate svoje novce – rekao je Zoran S. Ilić, koautor knjige „Organska proizvodnja povrća“ i nekadašnji profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Prištini i Fakultetu EDUKONS.
[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]Oko 1.800 proizvođača organske hrane
Iz ove Direkcije kažu i da imamo više od 420.000 nekorišćenog zemljišta na kome nisu upotrebljavani mineralno đubrivo i hemijska sredstva zaštite, te ne moraju da čekaju period konverzije, odnosno od dve do pet godina.
Srbija, inače, najviše izvozi organske maline, kupine, jabuke, višnje i kruške. Ukupan izvoza poslednjih godina procenjuje se na oko 10,7 miliona evra, a to je 20 puta manja cifra od one koju zaradimo samo od izvozom konvencionalne maline.
[/vc_column_text][vc_row_inner][vc_column_inner][vc_gallery interval=“3″ images=“6661″ img_size=“1200×800″][/vc_column_inner][/vc_row_inner][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]Malo i organskog stočarstva
U organskom sistemu proizvodnje na naših 10.000 hektara najzastupljenije su žitarice 35 odsto, voće 28 odsto, industrijsko bilje 15 odsto, krmno bilje 15 odsto, povrće 2 odsto, lekovito i aromatično bilje 1 odsto. Takođe, brojno stanje stoke u organskom sistemu proizvodnje je izuzetno skromno. Oko 3.500 grla krupne stoke, oko 4.000 sitne stoke te oko 1.600 komada živine.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]
