Plemenita aronija iz Srema
[vc_row][vc_column][vc_column_text]
U naselju Grabovci, koje se nalazi u južnom delu opštine Ruma, u Sremskom okrugu, porodica Rahar 2010. godine podiže zasad aronije na 2,6 ha. Aronija je žbunasta biljna vrsta iz porodica ruža i zbog visoke prirodne otpornosti i skromnih potreba za agrotehničkim merama pogodna je za organsku poljoprivrednu proizvodnju.
“Odabir pogodne parcele i priprema zemljišta su najznačajnije pri podizanju novog zasada aronije, zatim đubrenje organskim đubrivima, obezbeđivanje sistema za navodnjavanje, jer aronija odlično reaguje na zalivanje i borba sa korovima, dok ne stasa i postane kompetitivna. Takođe, mi na našoj parceli za oprašivanje koristimo pčele samice ili osmije pčele”, saopštava Branislav.
Ova biljka, iako potiče iz istočnog dela Severne Amerike, odnosno današnje Kanade, poznata je kao Sibirska aronija, zahvaljujući tome što jako dobro podnosi temperature i do -47 C, pa je dospela i opstajala u Rusiji i Sibiru. Nakon otkrivanja lekovite moći ove biljne vrste krajem sedamdesetih godina prošlog veka počinje njen intenzivan uzgoj Širom Evrope. Aronija je prava riznica biološki aktivnih supstanci, ima ih preko 300, visok antioksidativni kapacitet, od vitamina sadrži C, A, E, B1, B2, B3, B5, B6, B9, a od minerala, bogata je Zn, Fe, K, Ca, Mn, P i I.
“Aronija je veoma otporna na štetočine i bolesti, posebno u hladnim uslovima koji joj pogoduju i vladaju u njenim prirodnim staništima. Kod nas proizvođačima aronije se eventualno dešavalo da moraju da nađu način da suzbiju rutavu bubu (Tropinota hirta), koja napada cvet aronije”, tvrdi Branislav.
Indijanci su aroniju od davnina cenili kao vrednu prehrambenu i lekovitu biljku, konzumirali su bobice aronije sušene i samlevene, pomešane sa mesom i brašnom. Sveže plodove su koristili kod stomačnih problema, gripa i prehlada, a od listova su pripremali čaj za lečenje rana. Rezultati mnogobrojnih istraživanja pokazuju da aronija ublažava glavobolje, poboljšava cirkulaciju, snižava krvni pritisak i štiti kardiovaskularni sistem, blagotvorno deluje na crevnu sluznicu i želudac, podiže celokupni imunitet, smanjuje upale, sprečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija urinarnog trakta. Zreli plodovi aronije sadrže velike količine beta karotena i zeaksantina, koji štite ćelije od oštećenja, oči od nastanka sive mrene i kožu od ultravioletnih zračenja i nastanka melanoma. Utiče i na rad jetre, te nivo šećera u krvi, pa može biti korisna u lečenju dijabetesa, kod nepravilnog rada štitne žlezde i proširenih vena.
“Sa porastom, uz redovne mere nege, pri čemu mislim pre svega na kontrolu korova, u desetoj godini života aronija donosi prinos od 5 – 10 kg po žbunu ili 11 – 22 t/ha. Zrenje nastupa krajem jula, a berba se može sprovoditi u narednih mesec i po dana”, izjavljuje Branislav.
Kako angažovanje berača predstavlja i najveći finansijski izdatak, Branislavu je u planu da se udruži sa drugim proizvođačima i zajednički kupi mašinu za branje. Takođe, Branislav pored toga što proizvodi ceđeni sok od aronije-organski proizvod, bez dodatka šećera, konzervansa i vode, želi da se dodatno pozabavi preradom organske aronije i izgradnjom hladnjače za njeno skladištenje.
Autor: Tanja Stanišin
Foto: Stefan Manja
[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_gallery type=“flexslider_fade“ interval=“3″ images=“4434,4435,4436,4437,4438,4439,4440″ onclick=“link_image“ custom_links_target=“_self“ img_size=“1200×800″][/vc_column][/vc_row]
