Klaster – rešenje za organske proizvođače
[vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Organska proizvodnja u Srbiji je još uvek u povoju i mnogo je pitanja i dilema sa kojima se organski proizvođači na početku susreću. Zbog toga je postojanje krovne organizacije koja pruža potrebne informacije, logistiku, mogućnosti boljeg organizovanja i udruživanja od krucijalnog značaja za rast broja organskih proizvođača i bolji plasman njihovih proizvoda na tržištu.
Jedna od takvih organizacija je Vojvođanski klaster organske poljoprivrede (VOK) sa čijim menadžerom Milošem Rajkovićem smo razgovarali o njihovim aktivnostima.
„Vojvođanski klaster organske poljoprivrede (VOK) je krovna organizacija koja se bavi problemima organskih proizvođača pružanjem stručne pomoći, saradnje i udruživanja, informacija o podsticajima, konkursima, manifestacijama i tržištu organskih proizvoda, pojašnjenju zakonske regulative i sertifikacije organskih proizvoda“, kaže na početku razgovora Rajković i dodaje: „Problemi su neminovni u svakom poslu, a organski proizvođači ih imaju pre svega oko finansija za pokretanje proizvodnje, obrtnih sredstava za nabavku opreme, znanja i stručne pomoći oko tehnologije proizvodnje, kao i plasmana i edukacije krajnjih potrošača o značaju i kvalitetu organskih proizvoda“.
Klaster – spona između nauke i prakse
Prema njegovim rečima, VOK nastoji da pomogne proizvođačima organske hrane da unaprede svoju proizvodnju i reše probleme s kojima se susreću, pružajući im stručnu pomoć. Pored samih proizvođača, klaster su osnovala i udruženja koja se bave organskom poljoprivredom, ali i institucije u Novom Sadu kao što su: Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Fakultet tehničkih nauka i Institut za prehrambene tehnologije. U ovim institucijama radi mnogo stručnjaka koji se bave naučno-istraživačkim radom, a klaster kao spona između nauke i prakse treba da prenese ova znanja do krajnjih proizvođača i da rešava njihove svakodnevne probleme.
„Da biste postali član Klastera treba da ispunite pristupnicu na našem sajtu, a dobrodošli su svi koji prihvataju Statut i Principe organske proizvodnje. Na raspolaganju su im svi naši članovi. Od našeg udruženja mogu da očekuju redovnu informisanost o svim aktuelnostima vezanim za organsku poljoprivredu u Vojvodini na jednom mestu. Sve članice mogu aktivno da utiču na rad i aktivnosti klastera koje kao krajnji cilj imaju povećani obim organske poljoprivrede“, objašnjava Rajković.
Glavni izazov – rast organske proizvodnje u Srbiji
Rajković smatra da je jedan od glavnih izazova kako za njega lično, tako i za ovu organizaciju – povećanje obima organske proizvodnje u našoj zemlji.
„Ono što otežava brzu realizaciju ove ideje je visoka cena sertifikacije organskih proizvoda, neuređeno tržište semenske robe i sredstava zaštite, nedovoljna finansijska pomoć proizvođačima i mala kupovna moć potrošača. Udruživanje i zajednička borba za uređivanje ovog tržišta je jedini način da se prebrodi situacija u kojoj se nalazi organska poljoprivreda u Srbiji. Svojim aktivnostima nastojimo da doprinesemo razvoju organske proizvodnje putem saradnje sa srodnim organizacijama i institucijama, zastupanjem interesa i pružanjem stručne pomoći svojim članicama u pribavljanju sredstava za realizaciju razvojnih projekata iz različitih inostranih i domaćih izvora finansiranja, obezbeđivanje informacionog sistema za članove, njihove potrebe i potrebe kupaca organskih proizvoda, prikupljanje i publikovanje stručnih, propagandnih i drugih publikacija, organizovanje seminara i sličnih aktivnosti u cilju podsticanja proizvodnje, prerade i potrošnje organskih proizvoda“, objašnjava Rajković.
Nedostatak inputa je veliki problem
Miloš je na pravi način identifikovao glavne izazove u organskoj poljoprivredi. Prema već urađenim analizama tržišta, tokom procesa proizvodnje jedan od problema sa kojim su proizvođači suočeni jeste nedostatak inputa na domaćem tržištu koji su dozvoljeni za upotrebu u organskoj proizvodnji. Na prvom mestu su sredstva za zaštitu bilja. Registracija sredstava za zaštitu bilja pa i onih koja se koriste u organskoj proizvodnji iziskuje određene troškove i određene administrativne procedure.
S obzirom da je broj organskih proizvođača mali, uvoznici ovih sredstava ne vide ekonomsku isplativost da ih plasiraju na tržište, što utiče na ograničenu ponudu ovih preparata na domaćem tržištu. Drugi problem jeste reproduktivni materijali iz organske proizvodnje koji da bi se uvezao, mora da bude na sortnoj listi, odnosno mora da je prošao proces registracije, što takođe predstavlja ograničavajući faktor prilikom uvoza. Sortiment organskog semena je vrlo skroman i većina proizvođača se opredeljuje za seme iz konvencionalne proizvodnje koje nije hemijski tretirano. Sadni materijal iz organske proizvodnje je takođe teško naći na domaćem tržištu.
Samostalna inicijativa da se ove okolnosti promene neće biti dovoljna, zbog toga je postojanje ovakve jedne organizacije, koja na pravi način identifikuje postojeće probleme, najbolja garancija da će se oni rešiti u dogledno vreme.
Poljoprivreda – ljubav iz detinjstva
„Dobra koordinacija menadžera u svakom timu je ključ uspeha. Svaki dan je priča za sebe, a poljoprivreda iziskuje vrlo naporan rad u sezoni kada je potrebno uraditi puno toga za kratko vreme. Rad u udruženju se razlikuje mnogo u odnosu na rad u privatnim, a naročito državnim firmama. Kako je angažovanje dobrovoljno, svaki član tima treba da bude ispunjen i zadovoljan kako bi i dalje doprinosio organizaciji. Trudim se da napravim oko sebe uigran i skladan tim koji u svim aktivnostima pokazuje svu svoju snagu. Kod svakog člana tima se trudim da prepoznam sve njegove kvalitete i da mu dam poziciju i zaduženja gde će njegov potencijal najviše doći do izražaja“, objašnjava Rajković.
Vezanost ovog mladog menadžera za poljoprivredu potiče iz detinjstva, a sigurno je na to uticao paorski koren koji je u genima. „Kao dete sam naučen na rad na njivi i da volim selo i vredne ljude koji žive od svoje zemlje koja je ishranila njihove pretke. Kroz moju disertaciju u kojoj se bavim suzbijanjem korova plamenom, uvideo sam u praksi da je i bez sintetičkih pesticida moguća poljoprivredna proizvodnja. Poslednjih šezdesetak godina, primena herbicida je u potpunosti potisnula mnoge fizičke i mehaničke mere suzbijanja korova, koje su se primenjivale vekovima u poljoprivrednoj proizvodnji“, naglašava on.
„Multinacionalne kompanije nametnule su nam pored pesticida i farmaceutske proizvode, ali i genetski modifikovane organizme. Zbog svega toga je proizvodnja zdravstveno bezbedne i kvalitetne hrane na ekološki održiv način najveći izazov današnje poljoprivrede. Područje Vojvodine ima veliki potencijal za razvoj organske poljoprivrede koji treba iskoristiti. Samo udruženi i okupljeni oko jedinstvene ideje možemo da imamo proizvode koji će biti traženi, a ljudi koji ih proizvode da hrane porodice od svog vrednog rada“, zaključuje Rajković.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Izvor: Agroklub[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]
