Njive u Srbiji navodnjavaće Sunce
[vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Da je navodnjavanje rak-rana srpske poljoprivrede dobro je znano, a i ovo vrelo i suvo leto svakodnevno nas je opominjalo na to da je krajnje vreme da uložimo sav napor da problem barem ublažimo i da konačno shvatimo da je zalivanje njiva nasušna potreba našeg agrara i cele privrede. U protivnom, dešavaće nam se i dalje da, umesto bogate letine, s njiva ubiramo milijarde evra gubitka, kako je to bilo 2102, a ni nakon ovogodišnje suše nećemo moći da se pohvalimo uspehom na svetskoj pijaci.
Naravno, struka i nauka toga je svesna, ali se i njeni projekti i ideje često sapliću o finansijsku barijeru tako da smo i danas tu gde smo stali pre nekoliko decenija – na tek dva odsto navodnjavanih poljoprivrednih površina u celoj zemlji. U takvim uslovima svakako su od neprocenjivog značaja inovativna i finansijski prihvatljiva rešenja za navodnjavanje, a stručnjaci vodeće domaće istraživačke institucije u domenu informaciono – komunikacionih tehnologija – Instituta „Mihajlo Pupin”, u saradnji s Institutom za ekonomiku poljoprivrede, osmislili su baš takvo. Njihov trud i rad u istraživačkom projektu iznedrio je inovaciju koja zahteva minimalne investicije, a mogla bi imati ogroman ekonomski efekat na srpsku poljoprivredu. Napravili su, naime, pokretni robotizovani solarni energo-generator (MobiSun pro Energy), jedinstven na regionalnom tržištu. Planiraju da ga poljoprivrednicima, odnosno javnosti, predstave već za koji dan, 25. septembra, na Forumu o organskoj proizvodnji u Selenči. Tada će objasniti kako navodnjavanje useva može biti jednostavnije, bez buke i zagađenja životne sredine, a što je najvažnije – znatno jeftinije i pristupačnije poljoprivrednicima. Rečju, u pitanju je čista tehnologija. Ovaj, energetski efikasan ekološki uređaj, proizvodi električnu energiju korišćenjem energije Sunca, ne povezuje se na električnu mrežu i ne zahteva nikakvu energetsku i građevinsku infrastrukturu. Namenjen je prvenstveno manjim i srednjim potrošačima struje u ruralnim područjima, ali i u urbanim.
Precizna ušteda i ekonomsko-tehnološka prednost moći će se izneti tek po okončanju eksperimentalnog dela istraživačkog projekta, odnosno krajem jeseni, ali stručnjaci koji su sve osmislili ne sumnjaju u višestruku korist i izuzetan finansijski efekat, naročito za
takozvane male proizvođače, kakvih je u srpskoj poljoprivredi bezmalo 90 odsto, a za koje se pretpostavlja da će se najviše zainteresovati za taj proizvod.
Onome ko navodnjava njive u Srbiji, ali i poljoprivrednicima koji to ne rade, jasno je da su postojeći sistemi skupi, da se kod brojnih kultura investicija ne isplati. Veliki je izdatak gradnja infrastrukture za implementaciju sistema za navodnjavanje, dug je period realizacije, motorne pumpe na fosilna goriva iziskuju dosta novca, a površine koje se zalivaju na struju u našoj zemlji gotovo su zanemarive.
„Pumpe na sunce” eksperimentalno će se primenjivati na parcelama Centra za organsku proizvodnju Selenča, gde se njihova efikasnost i isplativost meri s tipovima pumpi koje se u Srbiji koriste – električnim, onim s benzinskim motorom i onim s dizel-motorom, uz sisteme za navodnjavanje „kap-po-kap”, rasprskivače i brazde. Predviđeno je da se i na drugim lokacijama u Srbiji, na oglednim parcelama pod povrtarskim kulturama (Glogonj kod Pančeva i Veliko Selo), bilo da je proizvodnja na otvorenom ili u staklenicima i plastenicima, realizuje eksperiment, koji finansira Ministarstvo poljoprivrede i zaštite čovekove okoline da bi rezultati bili sveoubuhvatniji.
Kako objašnjavaju stručnjaci projektnog tima Instituta „Mihajlo Pupin”, sva merenja se obavljaju pod jednakim uslovima pa se tako precizno zna kolike je snage, koje pumpno postrojenje, kolika je dnevna površina zalivanja, crpna dubina vodozahvata… Naravno, u svakom ogledu primenjuje se identična agrotehnika, ista je kultura koja se navodnjava, identičan je tip i kvalitet zemljišta…
Mobilni solarni generatori koji pospešuju navodnjavanje mogu se jednako efikasno primenjivati i van njiva, povrtnjaka, vinograda… Recimo, od velike koristi mogu bitit onima koji imaju ribnjake ili se bave turizmom u etno-selima.
Za više zdrave hrane
Osim što pokretni solarni generator pospešuje i pojeftinjuje navodnajavanje useva na njivama, u baštama, voćnjacima, vinogradima, plastenicima i staklenicima, pozitivne efekte ima i u organskoj proizvodnji. Zapravo, nema alternativu u organskoj proizvodnji hrane s obzirom na to da je reč o „čistom” izvoru energije, odnosno obnovljivoj energiji koja štiti čovekovu sredinu od zagađenja, naglašavaju stručnjaci Instituta „Mihajlo Pupin”.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Izvor: Dnevnik[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]
