Posetili smo PG Zoran Atanacković iz Crepaje
[vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_column_text]Organska proizvodnja se odvija u skladu sa prirodom, a zadatak joj je da podstakne i intenzivira biološke cikluse unutar proizvodnog sistema što uključuje mikroorganizme, zemljišnu floru i faunu, biljke i životinje. Predstavlja human oblik proizvodnje hrane, ali i način života. Porodica Atanacković se poljoprivredom bavi 35 godina, a značaj organske poljoprivredne proizvodnje je uvidela još pre 15 godina kada zakon o organskoj proizvodnji nije ni postojao u Srbiji. Razvoj organske proizvodnje kao i drugih oblika održive poljoprivrede zavisi od znanja, od svesti o potrebi očuvanja prirodnih resursa i životne sredine, ali i od ekonomskih činilaca, tržišta kao i podsticajnih sredstava za organsku proizvodnju i za zaštitu životne sredine. Porodica Atanacković je u svom posedu imala parcele koje nisu bile tretirane hemijom i od njih su krenuli. Godinama su širili svoja znanja i usavršavali tehnologiju proizvodnje i zahteve tržišta. Rezultat je vrhunski kvalitet i prepoznatljivost na domaćem tržištu. Po principima organske proizvodnje gaje autohtone ratarske kulture, zaboravljene sorte crvenog, belog i žutog kukuruza, žute i crne soje, najstariju žitaricu speltu, pšenicu, lan, ječam i pasulj. Zoran uzgaja takozvani šoder pasulj koji je nalik kamenčićima različite boje, a ima odličan ukus i lekovita svojstva. Za njegovu proizvodnju nije potrebno đubrenje niti zalivanje zemljišta, a ne bere se nego kosi, i to u ranim jutarnjim satima, pre rose. Sprema se kao običan pasulj, mada se kuva sa maslinovim uljem i povrćem, po ukusu.
Obaveza organskog proizvođača, pored određivanja biljne vrste za gajenje, je i odrediti biljnu vrstu za zasnivanje prostornog razgraničenja između površina sa konvencionalnom proizvodnjom i predviđene površine za zasnivanje organske proizvodnje. Zoran je za tu namenu odabrao višegodišnji morač tako da troškovi osnovne obrade, predsetvene pripreme i setve postoje samo u prvoj godini, odnosno pri zasnivanju zasada. Robusna nadzemna biomasa čini ovu biljnu vrstu jakim kompetitorom kada su korovi u pitanju. Morač cveta dugo, od jula do oktobra, a svojim žutim cvetovima i karakterističnom aromom privlači veliki broj korisnih insekata. Velikom produkcijom polena privlači medonosne pčele, koje sakupljaju nektar ili polen. Ovo je naročito važno iz razloga što pri kraju perioda cvetanja morača, postoji mali broj medonosnih biljaka. Morač, takođe predstavlja pogodno stanište za predatore i parazitske ose koje uništavaju lisne vaši i gusenice.
Kako vreme prolazi, kaže Zoran, sve više gubi nadu da će u ovoj proizvodnji biti bolje jer sve ostaje na obećanjima i lepim rečima onih koji kreiraju politiku u ovoj oblasti i to je jedan od glavnih razloga što sve više proizvođača odustaje od sertifikovane organske proizvodnje, jer od nje ne može da se živi. Cela porodica Atanacković je uključena u proizvodnju, žive solidno i što je najvažnije zdravo. Svi traže olakšice prilikom proizvodnje i mnogim proizvođačima nije jasno zašto država ne pokloni više pažnje ovoj oblasti jer nam zemlja nije toliko zagađena kao na zapadu. Možemo da ponudimo drugima ono što oni ne mogu da proizvedu.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_gallery type=“nivo“ interval=“0″ images=“2308,2316,2309,2311,2312,2313,2366,2367,2368,2318″ onclick=“link_image“ custom_links_target=“_self“ img_size=“large“][/vc_column][/vc_row]
