Pokrovni usevi – tehnologija za budućnost
[vc_row][vc_column][vc_column_text]
Pokrovni usevi se primenjuju kao bioagrotehnička mera u sistemima ekološke poljoprivrede, a mogu se definisati kao usevi koji se obično ne gaje u komercijalne svrhe, da pri tom imaju višestruku ulogu u plodoredima. Klimatske promene, troškovi energije i raspolaganje azotom imaće sve veći uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u narednim godinama. Uvođenjem pokrovnih useva u praksu mogu se u određenoj meri rešiti neka od ovih pitanja. Pokrovni usevi mogu povoljno da utiču na povećanje prinosa, smanjuju troškove kod upotrebe azota i pesticida, utiču na redukciju upotrebe mehanizacije, a svim tim i na povećanje profita. Međutim pokrovni usevi mogu doneti i niz drugih agronomskih pogodnosti kao što su, poboljšanje zdravlja zemljišta, sprečavanje erozije, zaštitita kvaliteta vode, zaštita biološke raznolikosti, a koje se teško mogu finansijski izmeriti. Uvođenje pokrovnih useva u širu proizvodnu praksu, moglo bi značajno da utiče na povećanje održivosti poljoprivrednih proizvodnih sistema.
Uloga pokrovnih useva i mehanizmi delovanja
Kontrola erozije – Poljoprivredne površine u Srbiji ugrožene su tokom cele godine kako erozijom vetrom, tako i vodom. Zasnivanje pokrovnih useva sa velikom produkcijom biomase u delu godine kada je zemljište golo, ono se može efikasno zaštititi od erozije. Biljke u pokrovnom usevu svojim korenovima vezuju čestice zemlje, a nadzemnom biomasom sprečavaju ispiranje ili oduvavanje vetrom, finih čestica sa površine. Gusti višegodišnji usevi pospešuju zadržavanje i upijanje vode u zemljište i smanjuju površinsko oticanje, a nadzemni delovi biljaka smanjuju uticaj kišnih kapi. Nakon uništavanja pokrovnog useva, na površini zemljišta, od suve nadzemne biomase formira se malč, koji takođe obezbeđuje zaštitu od erozije. Trave i travne smeše pružaju najbolju zaštitu od erozije, a ozima žita i ozime kupusnjače su pogodne jer u zimskiom periodu dobro pokrivaju zemljište.
Povećanje sadržaja organske materije – Pokrovni usevi ostavljaju biljne ostatke i time utiču na povećanje sadržaja organske materije u zemljištu. Povećanje zavisi od količine formirane biomase u pokrovnom usevu i odnosa ugljenika i azota u biljnim ostacima (odnos C:N), a na ovaj odnos utiče biljna vrsta i vreme kada je pokrovni usev uništen. Biljni ostaci pokrovnih useva sa niskim odnosom C:N – leptirnjače se razgrađuju brže od onih sa visokim odnosom – trave. Posle uništavanja pokrovnog useva trava, biljni ostaci na površini zemljišta imaju visok odnos C:N, što uzrokuje vrlo sporo razlaganje, a dugoročno utiče na povećanje sadržaja orgaske materije u zemljištu. Za razgradnju biljnih ostataka kod kojih je odnos C:N iznad 30, mikroorganizmi dodatno troše azot (imobilizacija azota), pa se time stvara nedostatak za naredni usev, koji je tada potrebno nadoknaditi dodavanjem azotnih hraniva. Združivanje više različitih biljnih vrsta iz različitih familija (leptirnjače i trave) u pokrovnim usevima, može se smanjiti odnos C:N ukupne proizvedene biomase i na taj način ubrzati razgradnja. Raspolaganjem sa ovim osobenostima pojedinih pokrovnih useva mogu se usmeravati procesi u zemljištu u pravcu postavljenog cilja, da li nam je potrebna organska materija ili pristupačan azot za naredni usev. Biljke iz familije trava moćnim korenom nakupljaju hraniva, naročito azot, koja ostaju u zemljištu posle žetve, pa se tako za tri meseca nakupi i do 79 kg N ha-1. Međutim, ova hraniva sporije postaju pristupačna za biljke, pa travni pokrovni usevi više utiču na povećanje sadržaja organske materije u zemljištu. Sa druge strane biljni ostaci leptirnjača brzo se razgrađuju u zemljištu, zbog nižeg odnosa C:N, pa manje povećavaju sadržaj organske materije u zemljištu od travnih pokrovnih useva.
Poboljšanje strukture zemljišta – Korenovi biljaka u pokrovnim usevima vezuju čestice zemljišta, prilikom njihovog razlaganja u zemljištu oslobađaju se organski molekuli, a nastaju i gljivične mreže. Najbolji efekti za poboljšanje zemljišne strukture se postižu zasnivanjem pokrovnih useva koji formiraju moćan žiličast korenov sistem, kao što je to kod travnih vrsta. Korenovi ovih vrsta vezuju zemljište, a takođe mogu da prodiru kroz zbijeno zemljište. Vrste sa vretenatim, repastim korenom (kupusnjače) prodiru u dublje slojeve zemljišta, pa omogućavaju narednom usevu da korenovima lakše prodiru u dublje slojeve odakle koriste vodu i hraniva. Biljne vrste sa moćnim korenom takođe mogu da posluže u ublažavanju sabijanja zemljišta (kukuruz, sirak, sudanska trava, proso, ljulj, raž). Kada rastu tokom zime probijaju sabijene slojeve zemljišta koji su omekšani obiljem vode u tom periodu.
Pokrovni usevi sa niskim odnosom C:N prilikom razlaganja oslobađaju velike količine organskih molekula, kao što su polisaharidi, koji poboljšavaju strukturu zemljišta. To je razlog zašto je zemljište meko u proleće nakon useva leptirnjača. Ovaj efekat traje samo onoliko dugo koliko postoje razgradivi ostaci. Pokrovni usevi sa visokim odnosom C:N će imati sporije oslobađanje polisaharida, što strukturu zemljišta sporije poboljšava, nego kod pokrovnih useva sa niskim odnosom C:N.
Sa većinom gajenih biljnih vrsta (osim sa kupusnjačama) u simbiotskom odnosu žive mikorizne gljive. Biljke obezbeđuju energiju ovim gljivama, a gljive proširuju zonu korenovog sistema, mogu da pomognu u apsorbovanju vode i hranljivih materija kao što je fosfor. Mikorize naseljavaju ćelije vrhova korena, pa kako koren raste, one izumiru pri čemu se oslobađa glomalin. Upravo taj odbačeni glikoprotein doprinosi boljoj strukturnosti zemljišta. Vidovi prakse koji stimulišu stvaranje mikoriza, a time i glomalina, su: primena konzervacijske obrade, kontinuirano zauzimanje zemljišta živim korenovim sistemima na kojima se mogu nastaniti mikorize, kao i izbegavanje prekomernog đubrenja fosforom. Prema tome, zasnivanjem pokrovnih useva u delu godine kada je zemljište bez glavnog useva pozitivno utiče na formiranje populacija mikoriza.
Fiksacija atmosferskog azota – Poznato je da veliki broj biljnih vrsta živi u različitim simbiotskim odnosima sa mikroorganizmima. Ovoj skupini biljaka pripadaju sve jednogodišnje i višegodišnje leptirnjače, ali i mnoge druge vrste (većina žita) kod kojih se na korenovima razvijaju mikroorganizmi (bakterije ili gljive) azotofiksatori. Na korenovima leptirnjača, bakterije azotofiksatori, atmosferski azot sintetišu u jedinjenja dostupna biljkama, što u određenoj meri smanjuje potrebu za dodatnom ishranom gajenih biljaka mineralnim azotom. Intenzitet azotofiksacije zavisi od agroekoloških i zemljišnih uslova, a na siromašnijim zemljištima on je značajno veći. Da bi se osigurala fiksacija azota, seme ovih biljaka tretira se biološkim preparatima koji sadrže kulture korisnih mikroorganizama da bi se što pre razvili simbiotski procesi sa biljkama. Ove simbiotske zajednice posebno su upotrebljive u pokrovnim usevima. Za zasnivanje pokrovnih useva u proleće i leto pogodne su crvena detelina, bela detelina, grašak i slatka detelina, a posebno treba istaći veliki značaj nekoliko vrsta jednogodišnjih lupina. U aridnijim područjima (veći deo Republike) najpodesnija je bela lupina jer bolje podnosi sušu. Za ozimu setvu pogodne su inkarnatska detelina, maljava grahorica i ozimi grašak. Maljava grahorica od početka marta pa nadalje fiksira 2 kg azota dnevno, a dokazano je i da povećava prinos kukuruza u toj meri da opravdava primenu pokrovnog useva. Ozimi grašak, grahorica i lucerka u pokrovnom usevu mogu da obezbede i do 100% azota za naredni usev krompira. Združivanjem leptirnača sa glavnim usevom, prenos azota može biti značajan, a te vrednosti se mogu kretati od 30 do 50%, od ukupne fiksacije. Takođe pokrovni usevi mogu usvajanjem smanjiti gubitke azota u zemljištu i na taj način ga sačuvati za naredni usev. Kako se biljni ostaci leptirnjača brzo razlažu u zemljištu i oslobađaju veće količine azota u vlažnim prolećima može doći do njegovog ispiranja u dublje slojeve, pa to treba imati u vidu prilikom upravljanja takvim pokrovnim usevom. Ove pojave mogu se sprečiti zasnivanjem mešavinama leptirnjača i trava u pokrovnom usevu, kada se razlaganje biljnih ostataka odvija sporije.
Zaštitita kvaliteta vode – Usporavanjem erozije i sprečavanjem površinskog oticanja vode, pokrovni usevi smanjuju mogućnost zagađenja voda, nagomilavanjem poljoprivrednih hemikalija. Na površinama gde se loše rukovalo zagađujućim materijama (nitrati, pesticidi, teški metal i druge) pojedini pokrovni usevi (raž, pšenica, ječam, ljuljevi, miskantus) koriste se kao remediatori zemljišta i podzemnih voda. Svojim korenovima ove biljke mogu usvojiti te materije, smanjiti njihovu koncentraciju i tako sprečiti ispiranje u podzemne vode.
Prekomerna upotreba azotnih hraniva dovodi do nagomilavanja nitrata u zemljištu koji se u kišnim periodima ispiraju i zagađuju podzemne vode. Ova pojava negativna je i za poljoprivrednike jer predstavlja gubitak hraniva za useve. Usvajanjem azota pokrovni usevi mogu da spreče njegovo ispiranje i tako ga sačuvaju za naredni usev, ali i spreče zagađenje podzemnih voda. Raž u pokrovnom usevu iskoristi od 25 do 100% zaostalog azota iz proizvodnje predhodnog glavnog useva. Upotrebom pokrovnih useva u čijim biljnim ostacima je odnos C:N iznad 30 (raž u punoj zrelosti, stabljika kukuruza), mikroorganizmi za njihovu razgradnju troše azot, pa se ova pojava može iskoristiti za upravljanje nitratima u zemljištu.
Upravljanje zemljišnom vlagom – Pokrovni usevi troše vodu, a nakon uništavanja biljnim ostatcima sprečavaju isparavanje vode iz zemljišta. Takođe i živi i uništeni sprečavaju površinsko oticanja vode i pospešuju njeno upijanje u zemljište. Ovi pozitivni efekti upotrebe pokrovnih useva izraženi su u potpunosti samo ako su biljni ostaci ostavljeni na površini zemljišta kao malč, dok se njihovom unošenjem u zemljište taj efekat manje ispoljava. Strnjika pokrovnih useva može da zadržava sneg, naročito ako je ostavljena u pojasevima različite visine.
Da bi se izbegla većina problema sa nedostatkom vode u proleće, pokrovni usev treba uništiti najmanje dve nedelje pre setve glavnog useva, kako ne bi trošio vodu. Na prevlaženim zemljištima, formirani malč od biljnih ostataka pokrovnog useva sprečava da se zemljište prosuši pa je zasnivanje glavnog useva otežano. U takvim situacijama uništavanje pokrovnog useva treba odložiti, jer živi pokrovni usev troši vodu pa može uticati da se višak vlage u zemljištu smanji. Optimalan način za rešavanje situacije sa prevlaženim zemljištem posle uništavanja pokrovnog useva je obrada u trake (strip – till), čime se obezbeđuju uslovi da se zemljište u zoni setve prosuši, a sa druge strane formirani malč između redova ispoljava sve pozitivne efekte. Dobri primeri su travni pokrovni usevi, raž koja povećava organsku materiju i štedi vlagu, sirak ili sudanska trava čiji koren prodire duboko, pa povoljno utiče na fizičke osobine zemljišta, kao i ljuljevi koji kod prevlaženog zemljišta stabilizuju međuredni prostor u usevima, zasadima, na uvratinama parcela i nepoljoprivrednim površinama. Stočna rotkva formira veliki koren, pa time utiče na lakšu infiltraciju vode u zemljište. Ksenofitne mahunarke, žuta lucerka i sočivo efikasno koriste vodu, štede zemljišnu vlagu bolje nego na golom neobrađenom zemljištu.
Kontrola korova i štetnih organizama – Pokrovni usevi suzbijaju korove, utiču na smanjenje oštećenja od bolesti, insekata i nematoda, a mehanizmi delovanja su mnogobrojni. Kada su u pitanju korovi, pokrovni usevi deluju fizički i alelopatski. Fizičko delovanje odnosi se na konkurentske odnose koji se manifestuju u zasenjivanju, usled čega se menja frekvencija svetla u usevu, pa seme korova ne može da klija i niče ili u mehaničkom gušenju korova od strane useva velike pokrovnosti, kao što su usevi pravih žita, heljde, kupusnjača. Alelopatski deluju izlučevinama korena koje mogu imati prirodno herbicidno delovanje na korove.
Uvođenjem biološki aktivnih biljaka („biljke prijatelji”), može se uspešno vršiti biokontrola u sistemima biljne proizvodnje, tako što repelentnim delovanjem mogu da odbijaju štetne insekte (buvač, hajdučka trava), a atraktantnim privlače korisne, predatore i parazitoide (morač, kim, mirođija, nana, heljda). Na taj način brojnost štetnih insekata može se smanjiti ispod praga štetnosti.
Izbor i upravljanje pokrovnim usevima – Ispoljavanje pogodnosti korišćenja pokrovnih useva i jačina njihovog efekta zavisi od lokaliteta i sezone, ali se u pravilno postavljenom pokrovnom usevu gotovo uvek ostvari efekat najmanje dve ili tri pogodnosti. Polazeći od pogodnosti koje omogućavaju određeni pokrovni usevi, ciljeve treba svesti na jedan ili dva primarna i možda nekoliko sekundarnih. Postavljeni ciljevi mogu da budu: obezbediti azot, upravljati organskom materijom, poboljšati strukturu zemljišta, smanjiti eroziju zemljišta, očuvati zemljišnu vlagu, obezbediti suzbijanje korova, uspostaviti biokontrolu štetnih organizama i drugi. Pored pogodnosti, pokrovni usevi imaju i potencijalne nedostatke (povećanje troškova za seme, povećanje obima rada, konkurencija za zemljišnu vlagu i hraniva, mogu da privlače štetne organizme i drugo), što dodatno ograničava mogućnost njihove upotrebe. Prilikom odabira i postavljanja plana upravljanja pokrovnim usevima treba krenuti od postavljanja plodoreda za duži vremenski period i za svaku parcelu istaći moguću plodosmenu, kao i vremena setve i berbe glavnih useva. Neophodno je takođe u razmatranje uzeti i pitanja kao što su: lokalni agroekološki uslovi (naprimer: količina padavina, nastupanje ranih jesenjih i kasnih prolećnih mrazeva…), potrebe glavnih useva, sistem proizvodnje (organski ili integralni, navodnjavanje ili bez navodnjavanja, konzervacijska ili klasična obrada…) i slično. Na osnovu sagledavanja svega toga potrebno je iznaći vremenski period i prostor za zasnivanje pokrovnog useva, odrediti biljnu vrstu, kao i tehnološki model, koji će zadovoljiti postavljene ciljeve.
Prema vremenu setve pokrovni usevi mogu biti zasnovani kao međuusevi (naknadni, postrni, ozimi), a kod širokorednih useva mogu se usejavati i u međuredni prostor kao združeni usevi. Takođe pokrovni usevi mogu biti zasnovani kao jednogodišnji ili višegodišnji. Pokrovni usevi kao međuusevi – zasnivaju se u vremenskom periodu između dva glavna useva s ciljem da površina zemljišta bude pokrivena biomasom tokom cele godine. Posle berbe glavnog useva, početkom i u toku leta pokrovni usevi se zasnivaju brzorastućim biljnim vrstama (heljda, sirak, sudanska trava i druge), čime se sprečava erozija, obezbeđuje kontrola korova i upravlja organskom materjom. Setvom u letnjem periodu, u uslovima bez navodnjavanja, nameće se problem nedostatka vlage za nicanje pokrovnog useva. Za setvu pokrovnih useva krajem leta i početkom jeseni, kada je zemljište bez glavnog useva, koriste se ozime biljne vrste koje su otporne na niske temperature, iz porodice trava, leptirnjača ili kupusnjača. Do setve glavnog useva u ovako zasnovanom pokrovnom usevu biljke formiraju korenov sistem i značajnu količinu nadzemne biomase. Prednosti ovako zasnovanog pokrovnog useva su poboljšanje strukture zemljišta, njegova zaštita od erozije u toku zime, smanjenje ispiranja nitrata i dodavanje organske materije. Uništavanje pokrovnog useva vrši se dve do tri nedelje pre setve glavnog useva, valjkom za pokrovne useve, sitnilicom biljnih ostataka ili herbicidima. Kašnjenje uništavanja dovodi do rizika da u suvim prolećima biljke u pokrovnom usevu potroše veći deo zemljišne vlage za naredni usev. Uništavanjem pokrovnog useva formira se sloj biljnih ostataka na površini zemljišta (malč), koji čuva zemljišnu vlagu i povećava infiltraciju vode od padavina, čime se stvaraju povoljni uslovi za zasnivanje glavnog useva. U takvim uslovima direktnom setvom (no till – bez obrade) ili delimičnom obradom (strip till – u trake) i setvom, vrši se zasnivanje glavnog useva, a formirani malč kasnije u glavnom usevu sprečava pojavu korova i čuva zemljišnu vlagu.
Pokrovni usevi kao združeni usevi – Pored svojih produktivnih i protektivnih funkcija za grupu biljaka, združeni usevi utiču na njihovu životnu sredinu, pa samim tim vrše i funkciju pokrovnih useva. U združenom usevu pokrovnost je veća pa se tako utiče na smanjenje erozije. Ako dva združena useva imaju komplementarne potrebe, efikasnije koriste resurse (svetlost, vodu, hranljive sastojke), nego jedan čist usev, pa su u tom smislu konkurentniji u odnosu na korove. Leptirnjače mogu da obezbede azot i za druge biljne vrste u združenom usevu. U združenim usevima smanjuje se problem sa štetočinama, jer im je i lociranje useva i kretanje kroz njega otežano. Kod združivanja kombinuju se usevi koji nisu srodni (žita sa leptirnjačama ili žita sa širokorednim usevima), što dovodi do većeg ispoljavanja povoljnih efekata. Koriste se biljne vrste tolerantne na zasenjivanje, kao što su: bela detelina, jednogodišnji ljulj, raž, maljava grahorica, krimson detelina, crvena detelina, slatka detelina i druge.
Gajenje pomešanih pokrovnih useva gde se združuju dve ili više biljnih vrsta, često je efikasnije od pokrovnih useva zasnovanih jednom biljnom vrstom. Koristeći razlike u biološkim i morfološkim osobinama različitih vrsta, kombinujući prednosti naprimer trava i leptirnjača, možemo da ostvarimo postavljene ciljeve. Grahorica u pokrovnom usevu sa pravim žitima dobija oslonac, tako da dobija više svetla, pa je i fiksacija azota veća.
Združeni usevi se mogu gajiti u naizmeničnim redovima (npr. konola i ječam), sa istim ili različitim međurednim rastojanjem. Jedan od načina je i gajenje u naizmeničnim pojasevima, širine radnog zahvata mehanizacije, što omogućava da se svaki usev posebno seje, neguje i bere. Združivanje pokrovnih useva može se vršiti i tako što se drugi usev podsejava u postojeći, naknadno. Crvena detelina ili lucerka može da se poseje u ozimu pšenicu u proleće, a travne vrste u usev višegodišnjih mahunarki u jesen, što poboljšava pokrivenost zemljišta i obezbeđuje azot.
Višegodišnji pokrovni usevi – Za obnovu plodnosti i povećanje sadržaja organske materije u zemljištu, pogodne su višegodišnje biljne vrste iz porodice mahunarki i trava, kao i njihove smeše. Jedna od odlika ovakvih pokrovnih useva je da se od nadzemne biomase formira živi malč, u kome se zasnivanje glavnog useva vrši obradom u trake. Ako ga sačinjavaju leptirnjače, može da prenosi azot na glavni usev, a takođe i da ga obezbedi za naredni.
Tekst i fotografije
Dr Vladan Ugrenović, naučni saradnik
PSS Institut Tamiš
[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column width=“1/1″][vc_gallery type=“flexslider_fade“ interval=“3″ images=“4494,4495,4496″ onclick=“link_image“ custom_links_target=“_self“ img_size=“1200×800″][/vc_column][/vc_row]