Kako povećati izvoz organske hrane?

Organska proizvodnja u Srbiji raste iz godine u godinu – šansu poljoprivrednici vide i na domaćem i na stranom tržištu. Sve je više i onih koji se udružuju zbog izvoza, ali šta im nedostaje da prinosi izvoz budu veći?

U Karanovcu kod Varvarina uspeva sve što se zasadi. Samohrana majka troje dece Mirjana Stevanović pre tri godine počela je u svom rodnom selu organsku proizvodnju. Na dva hektara proizvede oko osam tona povrća.

„Mi proizvode tretiramo isključivo đubrivom od koprive i gaveza. Pravimo ga sami, ne košta nas ništa“, ističe Mirjana Stevanović, vlasnica poljoprivrednog gazdinstva „Organski visovi“ u Karanovcu.

Njenim stopama krenuli su i drugi meštani ovog sela. Sade i kupine.

„Pedeset ari sam zasadio i planiram još pedeset, možda i do hektara“, kaže Radovan Mitrović.

Onima koji se upuste u proizvodnju, mala pomoć stiže i od banaka. Za dobar projekat mogu da dobiju i do milion dinara nepovratnih sredstava.

„Ove godine smo imali rekordan broj prijavljenih projekata – 67 – koji su konkurisali, a mi se nadamo da ćemo već sledeće godine imati trocifren broj“, navodi Vlastimir Vuković iz NLB banke.

Da se bolje posluje kada ih je više, kažu i oni koji su više od decenije u poslu. Udruživanje je šansa, naročito za robu koja se traži preko granica.

„To su uglavnom Nemačka, Francuska, zemlje sa severa Evrope, upiti su svakodnevni, ali mi ne možemo da odgovorimo ni našem tržištu“, ukazuje Nebojša Đurđević iz udruženja „Jovanjica“.

Ali i dalje se izvozi do 20 miliona evra. A u srpskim marketima organski proizvodi na policama zauzimaju tek oko jedan odsto, kažu u Privrednoj komori. Proizovođače muči i što ne mogu da koriste sva sredstva za zaštitu proizvoda koja su već odobrena u Evropskoj uniji.

„Neusaglašenost regulative im je najveći problem, naročito kada je reč o sertifikaciji preparata koji se koriste u organskoj proizvodnji, puno razgovaramo sa Ministarstvom poljoprivrede o tome“, ističe Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije.

Dok se čeka na olakšice, interesovanje za tradicionalnu proizvodnju raste. Dobro bi došla stimulacija države.

„Ako hoćemo tu proizvodnju i da se dobro da pozicioniramo mora država da to prepozna i da stimuliše kroz subvencije, a istovremeno treba konkurisati i za sredstva IPARD fondova, fondova EU gde takve vrste proizvodnje imaju određeni prioritet“, objašnjava agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Agronomi procenjuju da je svaki deveti hektar zemljišta u Srbiji neobrađen, samim tim i pogodan za poljoprivredu bez hemijskih sredstava. Dok je ukupno 2.000 poljoprivrednika koji se bave organskom proizvodnjom na blizu tek 15.000 hektara.

Izvor: RTS